Kad dođeš do zida na kraju puta,
I stazu iza tebe proguta tama,
I ne očekuješ ništa od sveta,
Sveta u kome više ničeg i nema.
Kad život zaspi i iščezne sva svetlost,
Ostane samo praznina večne noći,
Tada pred licem smrti pokaži hrabrost,
I veruj u ono što ne može doći.
Reci tami da je svetlija od dana,
I paklu da je novi Edemski vrt,
I da te ne boli tvoja smrtna rana.
Objavi da je tvoja prerana smrt,
Novo rođenje u svetlu.
