I
Budim se,
I želim ponovo da legnem.
Plašim se voje senke,
I onoga što sam postao,
Što sam mogao da postanem.
Ustajem,Ali kiša nastavlja da lije
Plašim se svoje ruke,
Onoga što je juče bilo,
A i onoga što nije.
Gledam,
I čudim se svom bledom liku.
Nema sumnje, to su moje oči.
Zar se zaista promenio,
Ili sad vidim pravu sliku?
II
Zar ne bi bilo lepše,
Kada ga ne bi pominjali
Al’ zlo ima vesnike svuda.
Svako može zadavati bol,
Pa i onaj ko to ne želi.
Bolje je mučenik biti,
Pa makar i zaboravljen,
Nego mučitelj postati.
Bolje je u raju biti sluga,
Nego ovde biti prorok i car,
Gde su bogovi očaj i tuga.
Život iza zida, zar nije bio bolji?
Siguran od sveta, od vatre i od neba,
U spokojnoj tami, poput larve u zemlji.
Možda ne bih saznao da ima patnje i rata.
Možda ih nije ni bilo, pa je svet bio miran,
I raspao se kada sam ja otvorio vrata.
