Прича одштампана у збирци „Забавна слова“ (2022).
Једне суботње вечери, након што су се смували у клубу, Ружа је позвала Оливера у свој стан. Двадесетдвогодишња Ружа је плавоока, дуге и равне фарбане косе, а двадесеттрогодишњи Оливер је плавоок, жутокос и глатко обријан. Обоје су дошли из малих места у Београд на студирање и знали су се одраније, јер су се сретали на Правном факултету. А док су Оливер и његов цимер подстанари, Ружи су богати родитељи купили тај стан, па није имала потребу за цимерком.
Док су се љубили у ходнику, Ружа је наслепо откључала врата свог стана и обоје су ушли унутра, не престајући са љубљењем. Када је Оливер затворио врата, Ружа му је окренула леђа, изула ципеле, кренула ка дневној соби и почела да скида одећу.
– Право на ствар, а?! – узбуђени Оливер је пратио Ружу, док је скидао кошуљу и изувао патике.
– Чекала сам два сата да одемо из јебеног клуба. Доста је чекања! – стала је Ружа у дневној соби, смешећи се док је скидала брус.
– Само мало, ја још нисам ни панталоне скинуо – Оливер је брзо почео да скида панталоне.
– Па пожури, где дангубиш! – Ружа се и даље смешила, а када је Оливер скинуо панталоне, она је скинула гаћице.
– Журим, журим! – Оливер је скинуо боксерице.
– Е, сад ме развали на овом каучу!
– Свиђа ми се како причаш! – пришао јој је и опет су почели да се љубе.
Након свршеног чина, док је Ружа лежала гола на каучу, Оливер се обукао, па га је она зачуђено питала:
– Где ћеш?
– У свој стан. Што?
– Нећеш да преспаваш?
– Па, у реду. Ово би био први пут да преспавам код комбинације.
– Ја сам ти комбинација?! – шокираној Ружи као да је од туге стала кнедла у грлу.
– Вау, чекај! Чему та фаца? Ти си стварно мислила да ово није комбинација?
– Изађи напоље! – Ружа је љутито устала са кревета.
– Добро, могли бисмо боље да се упознамо. Не мора остати на комбинацији.
– Рекла сам ти, изађи напоље! – Ружа је почела да виче.
– Идем. Не мора цела зграда да те чује.
Оливер је дошао до врата, отворио их и изашао. Ружа је одмах дотрчала до њих, закључала их и почела да плаче.
Ујутру, Оливера је пробудило звоно. Чуо је неку причу, а затим му је цимер улетео у собу:
– Тражи те полиција!
– Мене?! – Оливер се одмах разбудио.
– Да. Кажу да је озбиљно. Устај!
Оливер је устао из кревета, обукао само шортс и тако, неумивен и и даље у мајици за спавање, изашао пред полицајце, док је радознали цимер стајао иза њега.
– Изволите?
– Оливер Богдановић? – питао га је један од двојице полицајаца.
– Да, ја сам.
– Приводимо Вас због оптужби за силовање – рекао је други полицајац.
– Шта?! – Оливер и његов цимер су у исто време шокирано питали.
– Оптужба за силовање?! Нисам никада никог силовао! – правдао се Оливер.
– Морате поћи са нама – рекао је први полицајац.
– У реду, само да бацим пеглу и да се умијем.
Полицајци су Оливера привели и тек је у станици сазнао да га је за силовање оптужила Ружа. Он је оптужбу плачући негирао, али било је довољно доказа против њега, јер, када је изашао из Ружиног стана, она је прво изударала саму себе, а затим отишла у болницу, неистуширана након секса.
Оливер је током суђења био у притвору, посећивали су га родитељи, сестра и цимер, али осим њих, сви које је познавао су веровали да је он то починио.
Ружа је на суђењу плачући сведочила:
– Спријатељили смо се у клубу и понудио се да ме испрати до зграде, а онда ме је у једној мрачној улици ударио неколико пута у главу и затим силовао, док ми је преко уста држао шаку да не вриштим!
– Лаже! – Оливер је устао са столице и викнуо, а судија се згрожено раздрала на њега:
– Тишина! Седите!
– Седи. Полако, не брини се ништа! – Оливеров адвокат је саветовао Оливера.
Пре одлуке суда, Ружа је била активна и потрудила се да Оливера у медијима и на друштвеним мрежама већ осуде. За јавност, он је био силоватељ, монструм, а онда је то постао и за суд. Осуђен је невин на 15 година затвора. Био је сломљен психички, данима је размишљао о самоубиству, због тога што је његов живот и живот његове породице уништен, због недобијања подршке познаника, због тога што су га у затвору силовали и тукли… А све то само зато што је имао секс са погрешном девојком.
***
Два месеца након што је Оливер осуђен, Ружина мајка је ујутру ушла у Ружин стан и угледала Ружу обешену у дневној соби.
– Ааааааааа! Не, не, не! – дотрчала је до обешене Руже. – Упомоћ! Упомоћ! Држи се, злато моје! – викала је док је придржавала ћеркино тело, мислећи да још није крај, али је Ружа већ сатима била хладна.
Медији и докони људи на друштвеним мрежама су тврдили да се убила због трауме проузроковане силовањем. Ружини родитељи нису могли да дођу себи и морали су да попричају са Оливером, да га погледају у очи и питају због чега им је силовао ћерку и нанео толику несрећу њиховој породици. Ружин отац је подмитио управника и стражаре, па су Ружини родитељи дошли Оливеру у посету, дан након Ружине сахране. Оливер је ушао у просторију за посете и зачудио се:
– Откуд ви овде?
– Седи – рекао је Ружин отац.
– И планирам – Оливер је сео, а подмићени стражар је изашао из просторије.
– Желимо да знамо због чега си изабрао њу? – Ружина мајка је питала Оливера.
– Нисам је силовао. Она је то измислила – одговорио је Оливер.
– Не мораш да лажеш, нисмо озвучени – рекао је Ружин отац.
– Не лажем. Нисам је силовао – рекао је Оливер, а затим додао: – А исто тако не лажем када кажем да се Ружа није убила.
– О чему причаш? – шокирала се Ружина мајка.
– О томе да сам ја наручио њено убиство – одговорио је Оливер смешећи се.
– Не разумем, зашто причаш ове лажи? – чудио се Ружин отац.
– Ништа што сам сада рекао није била лаж – рекао је Оливер и наставио: – Рекао сам оцу да плати убицу, али да изгледа као самоубиство. И ето, он је био довољно бесан да то стварно и уради.
– Зашто?! – сузних очију га је питала Ружина мајка.
– Зато што, ако већ треба да робијам, онда да будем крив за нешто, а не да робијам невин – одговорио је Оливер смешећи се.
– Убићу те! – беснео је Ружин отац.
– Слободно, пошто ја не могу да се убијем – Оливер се и даље смешкао.
Ружин отац је бесан устао са столице и скочио на Оливера, који је пао уназад, затим је ставио руке на Оливеров врат и кренуо да га дави. Ружина мајка је устала са столице и викала:
– Убиј говно! Убиј га!
Убрзо је улетео стражар и склонио Ружиног оца са Оливера. Оливер је једва долазио до даха, али се и даље смешкао. Затим је улетело још стражара и Ружине родитеље су извели из просторије за посете. Ружин отац је викао:
– Мртав си! Мртав, бре!
– Једва чекам! – смејао се Оливер.
Чим су избачени из затвора, Ружини родитељи су кренули ка месту где живе Оливерови родитељи, јер је намера Ружиног оца била да их побије. Али, због стреса, притисак му је много скочио и слошило му се. Њихов аутомобил је при великој брзини слетео са пута, окретао се и Ружини родитељи су у том удесу погинули. Када је Оливер сазнао за то, затвор се целог дана орио од његовог смеха. Морали су да га пошаљу код психијатра, да му да неке лекове, јер су видели да то није обичан смех, већ неки хистерични, који Оливер, колико год да је покушавао, није могао да заустави. Од тада издржава казну у Специјалној затворској болници.
©Стефан Вучевски (10. 8. 2022.)
