Песма у десетерцу одштампана у збирци „Забавна слова“ (2022).
Вук је увек у његовој души,
на његовој витешкој кациги
и на дршци његових мачева,
његова два прелепа очњака.
Сви га зову Витез Боривоје,
причају да је борац много вешт.
Белог коња је назвао Ранко,
када јаше, вијори плави плашт.
Плаше се када га угледају,
никад турнир није изгубио,
а сваку битку је преживео
и многе је главе поскидао.
Према народу је много добар,
у крчмама је увек весељак,
може да попије више од свих,
па да потроши скоро све новце,
и онда за побратиме узме
непознате крчмарске пијанце.
Душанов је омиљени ратник,
са којим воли да пије вино.
И тако су у царевом двору,
цар Душан и Боривоје пили,
па после ко зна колико чаша,
цар Душан Боривоју нареди:
„Имам проблем са разбојницима,
пљачкају ми села и градове,
па сам ових дана размишљао
и позвао тебе да ти кажем,
шаљем те да им поскидаш главе!”
Одговори Боривоје цару:
„Крећем сутра чим сунце провири.
Кренуо бих сад, да нисам пио.”
Цар и он пили су до поноћи,
па је ујутру био мамуран,
али је Душану обећао
и кренуо је у авантуру.
Кренуо је источно од Скопља
да бандитима посече главе.
Путоваше тако Ранко и он,
све док није угледао село,
своје родно село, Србозамак.
Ту се родио и проходао,
па је зато почео да плаче,
када очи село угледаше.
Никога у селу не препозна,
јер је отишао као дете.
Распитао се о бандитима,
вечерао и добро попио,
па је затим легао да спава,
напољу, поред једног дрвета.
Када се ујутру пробудио,
угледа: Ранко већ поранио.
У том тренутку зачује јаук!
Отрчи Боривоје до пута
и ту види рањеног човека.
„Шта ти се то десило, несрећо?”,
упита Боривоје човека.
„Пљачка! Напали ме разбојници!”,
вичући одговори рањеник,
а онда је кренуо да кука:
„А сви су ми лепо говорили
да не завирујем у ту шуму!”
Па Боривоје радосно викну:
„Е баш те разбојнике ја јурим!”,
а затим мирним тоном рекао:
„Иди у село да ти помогну,
а ја идем да се обрачунам,
да бандити људе не пљачкају!”
Упита Боривоја рањеник:
„Зар ћеш сам против целе те банде?”
Наглас се насмеја Боривоје:
„Ништа се ти не брини, људино,
моја једна рука је вештија
него разбојничких двадесетак,
а мач имам и за другу руку!”
Затим оде рањеник у село,
а Витез Боривоје ка шуми.
Јашући Ранка, успорио је,
спреман беше на заседу банде.
Одједном је настала тишина,
па из жбуња искоче бандити,
њих двадесетак наоружаних,
и опколе Боривоја самог.
Љутито му један бандит рече:
„Не буди глуп и дај све што имаш!”
Одговори њима Боривоје:
„Добро, добро, само без насиља.”
Затим сиђе са Ранка насмејан.
„Зашто си насмејан током пљачке?“
Питао је бандит Боривоја,
а Боривоје му одговари:
„А зашто си ти љут током пљачке,
уместо да се много радујеш
што ћеш сад упознати очњаке?!”
Затим брзо извади мачеве
и крене свима да сече главе.
Убијао је једног по једног,
било је брзо и ефикасно,
а кретао се као да плеше!
Покушавали су да се бране,
неки су га за милост молили,
али је то било узалудно.
Када сасече последњег од њих,
окрене се ка Ранку и каже:
„Сад бисмо могли да пијанчимо!
Да се вратимо у Србозамак,
па право у ону лепу крчму,
на неколико литара вина!”
Па зајаше Боривоје Ранка
и крене ка селу Србозамку.
©Стефан Вучевски (24. 7. 2021.)
