Milane, ruku ispruži
Trešanja zrelih puna mi šaka
Pa se pod trešnjom tu opruži
I igrajmo se sve do mraka
Odmahuješ glavom, vremena nemaš
Tebi se fudbal igra i gleda
Pripazi samo da loptu ne progutaš
Vidi koliki stomak ima moj deda
On je loptu progut’o jednom
Al im’o je samo jedan zub
Nije je dobro sažvakao
Pa mu je stomak sad nadut
Posle je čak i klaker popio
Od maline, reče da od toga biće mu bolje
Sa mnom je onda domine sklopio
I beše odmah dobre volje
E taj moj deda me jednom ujede
Tim jednim zubom za srce pravo
Odjednom više nema te kose sede
Ode bez pozdrava, krajnje lukavo
Jabuke prestade da mi donosi
One što rastu u korpi bicikla
Po suncu, snegu, magli il’ rosi
Od tad nijedna takva više nije nikla
A jedem jabuke svakoga dana
I to nisu te, nisu te iste
Znam, nije ih kupio, nisu sa grana
Rasle su iz dedine duše čiste
I danas osećam miris mog dede
Njegove sobe i toplih kroasana
Sećanja znaju ponekad da izblede
Al’ bljesne slika detinjstvom obasjana
Setim se šerpe pune peska, vode i trave
Dok u glavi odzvanja lavež psa
Vidiš, deda, tako se supe prave
Da porasteš veliki, ručak ti spremam ja
I tako je jednog dana moj deda
Pojeo supu i leg’o da spava
Rastao je i porastao sve do neba
Da ne udari u oblak klonula mu glava
E tog dana si me ujeo jako
Tim jednim zubom jer bez proteze je slađe
Da porasteš tebi je bilo lako
Nisi razmišljao kako ću ja ovako mala bez tebe sama da se snađem
