Zar je toliko teško bilo
Da mi umesto dve ruke
I dve noge
Izrastu peraja
Da mi bledilo kože
Zameni srebrna krljušt
Sad bih punim škrgama živela život
Ova naša pluća ponekad znaju da zakažu
Da je sve pošlo za rukom
Sad bih lutala dubinama mora
Dok mi morska trava i alge golicaju stomak
Spavala bih u olupini nekog
Davno potonulog broda
Dok slušam uspavanke besmrtnih mornara
Koji su zajedno sa svojim
Zajedno sa mojim brodom
Stradali
Oni i dan danas pevaju
Znate
Te pesme i njihovi peskoviti glasovi
I dalje odzvanjaju
Ovim poplavljenim odajama
Čujete li
Ma ne znate vi to da čujete
Ne znate vi da čujete
Ni pesmu mornara
Ni šum mora dok razmenjuje poljupce
S mladim mesecom
Ni šaputanje školjki
Ni vetar dok pleše s talasima
Ni zavodljive arije sirena
Tamo negde oko ponoći
Vaši brodolomi su mnogo gori
Od onih na otvorenom moru
Usred oluje
Možda se nisam rodila s perajima
Nemam srebrnu krljušt
U kojoj može da se ogleda sunce
I ne dišem punim škrgama
Ali ja plivam
I jedino od čega strahujem je
Da se ne zakačim za vašu udicu
Pa da i ja ogluvim
Da oslepim
Zaplivam vašim kanalima
Možda se nisam rodila kao riba
Ali u vašem svetu ja se osećam kao riba
Na suvom
