postavljam sto
po navici dva tanjira
dva pribora
dve salvete
šarene
da razbiju sivilo
nekada smo za ovim istim stolom
znali da šapućemo
ogovaramo
razgovaramo
pregovaramo
uz smeh
i po koji slučajni
il’ namerni dodir kolenima
sad jedem na silu
specijalitet kuće nije dovoljno slan
mrsko mi je da zatražim da mi dodaš slanik
nema veze
već neko vreme je sve ionako bezukusno i
bljutavo
dok ubadam viljuškom
parče skamenjenog mesa
poneki pogled mi se omakne
vidim te kako prstima bezvoljno pokušavaš da otkostiš komad
žurim da što pre završim sa jelom
jer što duže sedim prekoputa tebe
to te manje poznajem
burma ti nije na prstu
možda je u fioci
u očima nema sjaja
možda je u fioci
na licu nema ni osmeha ni prisutnosti
možda je u fioci
dok psujem sebi u bradu
i ispiram naše ostatke
…
sa sudova
smišljam priču za laku noć
…
znaš sine
slagali su nas
na kraju
prinčevi ne spašavaju princeze
prinčevi princezama odsecaju glave
…
