Kažu mi
Nema šta
Stanje je takvo i takvo
Moraš prihvatiti svet
Ma neću da prihvatim
Pa makar se sve okrenulo naglavačke
Čujete li
Neću
Da prihvatim da glođem nečije kosti
Da glođem svoje ostatke
Da kao vi
Gazim preko svojih i tuđih
Živih i mrtvih
Da nekog udavim u blatu
Kako bih ja izronila na površinu
Pa da svojim obrazom
Brišem vaše patose
I cipele
Neću i neću
Kraj i tačka
Ni da prihvatim
A ni da ćutim kao zalivena
I da učestvujem u vašim prljavštinama
I podlostima
Da budem deo stvaranja generacija robota
Generacija degeneracija
Prodanih duša
I ispranih mozgova
Pa da sutra moram
Svoje dete postiđeno da gledam u oči
I kažem
Evo sine
Izvoli
Mama ti je umesto pite s višnjama
Ispekla ovakvu budućnost
Sad zlato mamino
Štitnike na laktove
Na kolena
I kacigu na praznu glavu
Pa pravo kroz masu
Oholo i bez ljudskosti u sebi
Kidaj sve što ti bude na putu
Grizi
Guli im kožu
Na tom prljavom putu
Što smo ti ga mi utabali
Na jedinom putu do uspeha
Bez empatije
Razumevanja
Tolerancije
Evo sine
Izaberi sebi košulju
Plavu ili roze
Al uz košulju izaberi
Sebi godine
I poreklo
I pol
I boju očiju
I masku
I oružje
Izvoli ćero
Mama je za tebe sašila ovakav svet
Sad lepo feredžu na glavu
I suknju do poda
Samo oči da ti se vide
Al ipak gledaj u zemlju
Da ne daš nekome povod
Jer su ulice pune
Ludaka
Psihopata
Pedofila
Silovatelja
Mama ih je sve spremila za tvoj doček
Onda kad je
Mama jednom skinula staru kožu
I obukla drugu
Koja se ONIMA više svidela
Jer vidiš
Mama nije bila lavica
Mama je bila zmija
Neću da budem ta zmija
Hoću da budem zmija
Što vam se uvije oko vrata
Oko struka
Što vas cele obavije
I steže vas svom silinom
Dok vam kosti ne popucaju
I dok ne vrisnete
Da se kajete
Da vam je žao
Dok ne pozovete na promene
Ili dok ne izgubite glas
Jer šta će vam glas
Kad ste nemi
I kad ne govorite ono što treba
Da se kaže i da se čuje
Eto
A dok ne postanem zmija
Izvini ćero
Sine
Izvini mama
Izvini tata
Brate
Druže
Prijateljice
Izvini zemljo i stvarnosti
