ne znam je li i dalje tako prazno
prvo slovo
govor jedan / možda je sve bila laž
naterala sam se
dobro sam se naterala
da okupim par ljudi oko sebe
govorim šta imam da govorim
mada hipoteze koje se iznose nisu ništa do
prazna okrugla flaša bez dna
kada dno meni jeste bilo potrebno
da bude podloga na koju ću se osloniti
kada zemlja odbije da me drži
što se vrlo retko dešava
ali dešava se
dogodilo se jednom kada nije trebalo
sedela sam mirno
na klupi u parku
i ona je prestala da postoji
svela se na svoju paradigmu
i šta sam mogla drugo no da prigrlim vetar
pustim da me nosi gde misli da treba da me nosi –
prepustila sam se
i dogodilo se sve
momak moja na primer koga sada nemam
nikako te moje nestanke nije podnosio
odleteo bi van njih
kao odrasla ptica iz gnezda
i sedeo bi on tako na golom tlu
tek da me podseti da postoji
i on i tlo
ali ja marila nisam
nikada me nije privukao dovoljno da bih mogla da kažem
to je to
na dan-dva-tri
prestaću da nestajem
neće mi to više biti prema planu i programu
ali ne
nikada ništa dovoljno bilo nije
i ja se još sećam kako mi ta ptica na glavi
kao lešinar jedan
kljuca i kljuca i kljuca
dok me ne probudi
ili dok ne postanem dovoljno pospana
da me odnese natrag u krevet
krevete naše na primer
isto nisam volela
nisam volela da spavam nikada me zemlja
nije dovoljno držala
valjda njeni magneti ne deluju dobro
čim ja ne mogu da zaspim niti u njenom
niti u njegovom zagrljaju otvorenim rukama
drugi put
barem koliko se sećam
dogodilo se kad baš-baš nije trebalo
da se dogodi
uvek nađe neke nezgodne pozicije
vreme prostor uvek neki nezgodan nađe
i šta sam mogla i taj drugi put
nego ponovo da se pravim
kako sam nestala
a zapravo sam sve vreme bila tu
samo nisam htela da me vide
osete dodirnu
nisam htela da postojim tada
mada nikome to nisam rekla
lagala sam sebe
druge sam lagala
nikada se isplatilo nije
jer sam i dalje sve vreme zapravo
tu bila
drugo slovo
govor dva / ili ipak nije laž u pitanju
čekala sam i čekala i čekala
nešto da se dogodi
neka planeta možda da padne sa neba
verovatno su do sada proradili zemljini magneti
trebalo bi barem tako ako sudimo po
prošlim dešavanjima
po istoriji ako sudimo
a magistra nas nikada nije lagala
ili nas tako barem uče
i dok sam tako čekala i čekala i čekala
naravno ništa se dogodilo nije
sve dok nisam sama
preuzela kormilo i rekla
sada ja upravljam ovim brodom
gledajte me kako krotim talase
ptice more kako krotim
i odlazim daleko daleko
izgleda i dalje sam daleko želela da odem
van svih van svakoga
van njega
a lepo mi je govorio
tanja ostaviću te ako tako želiš
a ja sam nastavila po starom
da bežim i bežim i bežim
od koga drugog nego od svoje senke
kao onaj pas što je skočio u vodu
tako i ja
samo sa senkama
oduvek sa senkama
tamna strana me je privlačila
sve dok je nisam upoznala
i rekla sebi
e bogami nećeš
ne sada barem
a tri puta evo već prošlo je
kako ja ustala sam podigla se iz groba
i sada u meni sve peva i peva i peva
dok ja uporno bežim od pesme
izgleda preglasna je
ili moje uho sposobno nije da čuje
ko to peva
ko se to usudio da peva
u nevreme ovo
kome da pomrsim konce
što mi narušava mir
možda zato i nestajem bežim
možda zapravo meni jeste potrebna tišina
da mogu da čujem sebe kako govorim
da mogu da usmerim to kormilo
na pravi put pravac smer pravi
dosta su me ometali sa svojim glasovima
dosta sam ja druge ometala sa svojim glasom
vreme je o da došlo je vreme
da se to promeni
i dok sam tako čekala planetu da se dogodi padne
vratila sam se na klupu staru klupu
pored momka koji sada ne postoji
i krenula da pričam i pričam i pričam
nije mogao niko da me zaustavi tada
a kad sam završila sa pričom
nasmejala sam se i rekla
jebote to je to
treće slovo
govor broj dva ponovo kako prošli nije uspeo
mislila sam da je priča gotova
govor isto da je gotov
ali ne ponovo sam pokušala
i uspela nisam
nisu videli jer gledali nisu
kako i kraj one priče
jeste zapravo samo moj pokušaj
da pobegnem nakon nedorečenog
umem ja tako umem da se igram sa prostorima
sa vremenima isto tako volim da se igram
posadim ih na krov pa gledam kako rastu
do neba gde drugde nego do neba
i onda kada jednom polete
rekla bih im
prevareni ste
i umesto njih ja bih odletela
ponovo daleko gde drugde nego daleko
drugačije naučila nisam
nakon svega ponovo nisam
ali šta mogu da radim
puštam reku ponovo neka teče
ispod mene krova ptica navodnih ispod
neka samo neka je neka ide
šta zna drugo reka nego da ide
šta zna drugo nego da teče
ili su nam i to barem samo tako govorili
ali da se vratimo unazad
da završim govor kada sam već počela
da ne bude posle evo je ponovo beži
kada misli da nema više šta da kaže
ona beži kada misli ništa nema
ona da se u beg i nastavlja po starom
iako nam je govorila neće više neće
sada razumemo i koncept momka
koji više ne postoji
izgleda dosadilo mu
pa umesto nje nestao on
ali to je već za drugu priču
sada o da sada je ona centar ove
tako da može da se nastavi
u tom smeru hipotetičkom smeru
neka je neka joj bude ovaj put
da ponovo ne ode
ali momak on bio je u pravu
potpuno momak on se razume
objekat taj morao je da pronađe traga ide za smislom
kako drugačije nego da pusti to kormilo
neka njoj kada već survava se
a da sluša neće neka njoj kada već neće da čuje
a kada mi bude rekla rekao si govorio
da te slušam trebalo je
ali nisam čula ja uporno nisam čula
ne znam možda zbog pesme
umeju tako glasovi da se igraju poigravaju sa mnom
umisle da su bogovi pa ja moram da ih slušam
a ja ponovo budala pa ih slušam ponovo i ponovo
neka bude da neka im bude
neka tebi bude
što otišao si morao si da odeš
a ja uporno sam pokušavala da slušam da te čujem
samo glasovi oni bili su glasniji
na tebi je da ih nadjačaš oduvek bilo jeste
ali nisi o da ti nisi to uradio
i šta sam mogla drugo
nego da te gledam kako nestaješ
sa klupe iz parka iz mog života
neka te možda tako treba mora da bude
biću strpljiva možda pojavi se neko
sa sposobnostima neko ko će uspeti
da ih obuzda te glasove stavi ih u drugi plan
a do tada ja sedeću ovde na zemlji ovoj
i praviti se da ne postoji ni ona
kako bi mi bilo lakše
da se naviknem jer jednom stvarno neće
ali dok to jednom ne dođe
nastaviću ja ići ću i ići po starom
slušam je i kada sve bude rekla
šta ima konačno da kaže
kada sve to bude rekla
ja ću da odgovorim
e pa ko mari sada
niko tanja ne mari
niko ne mari više
četvrto slovo
govor četiri / znala sam tako će da bude
pola pet je i jutro je nije veče
dakle neko će uskoro da posmatra
sunce kako izlazi neko će da ga vidi
šta je cilj smisao sunca šta je
nego da se kreće od istoka na dalje
i opet sve ponovo kada istok on se dostigne
iznova i iznova dok se istoci ne prekinu
dok ne prestanu da smatraju se istocima
a kako drugačije to nego da se upoznaju prvo
dobro upoznaju
pa onda može da se prekine sve onda može
da prekine se
neka možda tako treba da bude
možda i ova cigareta koju palim sada
u inat suncu ja je palim
možda i ona sada zasvetli toliko
da zapali i samo sunce
pre vremena možda ono ustane
a ja ću tada da mu kažem
e pa još nije tvoje vreme
vrati se odakle si došlo
šta misliš ti da prekratiš mi i noć ovu
e pa nećeš ti si sada samo lažno sunce
čekaj da pripalim i drugu cigaretu
pa da vidimo hoće li se sunce broj dva
i ono pojaviti
taman da ti i pokažem
kako si lažno kako sve tvoje bila je laž
tako ti treba neka ti tako i bude
kada već moralo si ne znam zašto si moralo
da gledaš kako ide odlazi
a da ne uradiš po tom pitanju ništa
moglo si barem da ga zaslepiš
pa da ne zna gde treba da ide
da se izgubi barem je mogao
ali ne ti baš tada jesi tišina
baš tada tišina
gde su bili svi glasovi svi oni glasovi
tada kad je on otišao
da me teši niko tada
čak ni oni
zbog kojih je i otišao
pola pet je još uvek i nije veče
izgleda vreme i ono igra se sa mnom
šta će drugo posle ovih govora
nego da se igra neće me smatrati za ozbiljno
barem ne više
možda jednom i jeste ne znam
neka se izjasni
mada ni to bitno više nije
barem će sunce stvarno sunce
uskoro da izađe
sva ova lažna ona otići će
odakle došla nisu
a ja ću tada da se nasmejem
i kažem
vidite sad kako je meni bilo
tačka peta
ovo nije još jedan govor
čekaj stani imam da ti kažem još nešto
i nemoj da se osvrćeš
jednom kada odlučiš da odeš stvarno napustiš me
nemoj kako tvoja senka tada
naučiće moju senku
neću moći da je se otarasim posle
šta ćemo onda samo šta onda
i kada ti to budem rekla
moraš da mi obećaš
da se nećeš predomisliti
pa mi se vratiti ponovo vratiti
nemoj ponovo da se vraćaš
kako to boli
jer znam završetak kraj toga znam
samo nemoj i slušaj dobro sada
kada ti budu govorili
kako si centar sam centar
njihovog svega
i ti pored toga
odlučiš da odletiš stvarno baciš se
strmoglaviš sa visina
koga misliš da varaš
od koga ti zapravo odlaziš
od njih nje sebe
da zapravo od sebe
samo od sebe
zato nemoj
nemoj to da radiš više
nemoj od sebe
kako samo sebe
još imaš.
