mesec u februaru ne izlazi
ne izlaze ni mačke
u stokholmu se vode na povodac
ukroti se i neukrotiva životinja
na ceo grad veje sneg
nismo pričali ni o čemu
priči nikad kraja
nečija ruka pomilovala je razgovor
kao kožu
ali ona je smrznuta i ne oseća ništa
zagledala sam se u sunce
koga nema
pa nema ni senke, to je nepravedno
gde su vetrenjače
neke borbe su ni iz čega stvorene
borim se s hladnoćom
umesto da je samo izdišem
mogu li da postanem alpinista
mogu ako želim
gde je sunce
februar je najdosadniji mesec u godini
nema ničeg i ne osećam ruke
februar je odvratan
čas dođe čas prođe
prekratak
to da valja to bi naraslo
