1. poglavlje
Susreti
Postoji nešto što skrivam. Sad, dok Vas gledam u oči i čujem Vaš dah koji se seče sa rečima koje dolaze jedna za drugom, osećam da neću biti iskrena prema Vama, kada kao metak zbacite tišinu ka meni, u nadi da je ja presečem jakim tonom koji prenosi nešto nalik odgovoru na vaše pitanje. I čini mi se da ću tek tada da Vam pokažem šta to krijem. Ne zato što želim, već zato što ne umem da sakrijem šta to nosim. Videćete. Videću to odmah u Vašim očima. Pomalo zamišljen pogled, da biste razmislili o onome što sam vam odala, a onda se vraćate i pokušavate da me saslušate, dok sebe ubeđujete da ćete kasnije razmisliti o onome što sam pokazala samo Vama, i svakom sledećem sagovorniku. Ne ljutim se na Vas. Volela bih da Vas pitam šta to krijem. Ne od vas, već od sebe.
