Trudim
Spokojan san je odavno prošao
Zazvonio je alarm na telefonu
Shvatio sam da vreme je da se budim
Da zbog novog dana ponovo moram da se trudim
Kad shvatim da vikend nehotično kao san prođe
Ja se i te kako začudim
Od obaveza novih ja ću da poludim
Nemam više snage niti da se trudim
Nisam niti kadija niti Bog
Pa da nekome od vas sudim
Da od svega ne izludim
I te kako se za tim trudim
Po ulicama zaborava ja kao
Neshvaćeni umetnik trubim
Od ljudske zlobe ja se više ne čudim
Dok u sebi uspomene stare budim
Pokušavam da lažima sebe sludim
Ipak se i dalje da ostanem dobar trudim
Kažu da život piše najbolje romane
Meni su za sada oni ispisani
Sivim mastilom kao laži i obmane
Sopstvenim mislima neću da presudim
Pokušaću da budem pre svega srećan
Možda će to meni biti stav večan
Možda ću saznati kako da se iz košmara probudim
Kako da zbog svega ja ne poludim
Kako da se ja sasvim trudim
🔥