Kad prošlost zategne konopac
I stegne srce u grudima
I kad misao ustukne
Pred iskrivljenom slikom svemira
Koju kreira strah
Nemoj da brineš za mene
Prosto nemoj
Reci mi da sve biće dobro
Na kraju
Zagrli me tako
Da osetim kako kulja
Topla svetlost
Između ponora naših grudi
Stisni me čvrsto
Svojom snagom me usadi u tlo
I ne popuštaj
Nikada ne popuštaj taj stisak
Čak ni kad su ti ruke
Zauzete nečim drugim
Grli me iznutra
Grli moju dušu
Grli me
Kao da je poslednji dan
Kao da ne postoji sutra
Ja više ne mogu da varim
Dolaske
Odlaske
Slučajne prolaske
Neizrečenosti
Nedorečenosti
Ne mogu da čitam
Između redova
Hoću da stojim jasna
I stamena
Na suncu
Hoću da vidim
I da budem viđena
Hoću da sanjam
Savladana magijom meseca
Da gorim i da bacam oko sebe
Iskre
Da dozrevam
Iznova i iznova
I da bacam oko sebe
Prstohvate
Zdravog, čarobnog semena
Hoću da živim i da život podstičem
Da ostvarim i opovrgnem
Sve iz cega potičem
Da izađem iz jajeta
Da kao zmija odbacim
Tesnu košulju
Da se prepustim
Da zatvorenih očiju
Među stazama što zovu
Odaberem onu najbolju
Vrednu mukotrpnog penjanja
Uz hiljade stepenika
Prolivene krvi
I bolnog stenjanja
I na kraju, kad zapevam
Da znam da to vredi
Da probija zid večnosti
I nikada ne bledi.