Ne gledaj me tako, poljubi me.
Znam da sam ti čudna.
Večeras nisam razigrano mače
Niti mudra sova što zna odgovor
Na svako tvoje pitanje.
Večeras,
ja sam samo izgubljeno dete
koje ništa ne shvata.
Ovaj svet je prepun mračnih tajni
ne daj mi
da u njihovu utrobu potonem
Pusti me da se igram u blatu
od njega nikada neću moći da se razbolim
kao od nevidljive prljavštine sveta
Pomozi mi,
ljubavlju svojom me usmeri
ka svetlosti
da rastem
kao lotos iz mulja
kroz mutne vode
i da procvetam,
tamo gde mnogi cvetovi umiru
gube boju i divne mirise
Ne daj da ova vatra u meni utrne.
Sačuvaj me za neku buduću, bolju mene
Ja sam samo dete koje uporno gleda
kroz ljudska lica
istovremeno shvata i ne shvata
taj kompleksni splet krvi i nerava
skriven pod pletivom od kože
još uvek nesposobno da neka
pitanja odloži u fioku
ostavi bez odgovora
izbriše.
Spasi me od mene same
Baš ovakvu, tužnu, večeras voli me.
Jer u meni, svega je tako malo
I u meni, svega je tako
previše.
