2. poglavlje
2.
Ona ima lepo lice
svilenkastu kosu
i veliko telo
Niko ne zna kad je rođena
ni gde je išla u školu
Ceo njen život
zatrpan je
pod prašinom vremena
Još uvek se našminka
kad se neko ženi
ili udaje
i ljudi pomisle
da je ipak čudno
što je sama
Pokret kojim drži cigaretu
još uvek je
nekako graciozan
ženstven
Ponekad
kad njena utroba
izbljuje
svoj crvenkasti, mesečni teret
ona pomisli
kako bi bilo lepo
da je majka
ili voljena žena
Jednom je imala momka
Šetali su
držeći se za ruke
pod svetlima grada
On je imao
svoje probleme
i ograničenja
ali nije joj smetalo
Valjda je verovala
da takva kakva jeste
bolje ne može
i ne zaslužuje
Ipak
delovala je srećno
dok je trajalo
Od tada
prošle su godine
Ona uvek ista
uvek isto nebo
iste ulice
i njeni koraci
nekako
previše tihi i lagani
za njene
brojeve na vagi
i etikete na odeći
Ona još uvek hoda
kao da spava
Ona zna da vreme
neumitno prolazi
da tu staru košulju
sasvim sigurno
nikad nece skinuti
da ne može pobeći
Odavno se pomirila s tim.
