Копам по својој трулој башти
Из ње бацам све што је годило машти
Цвеће греха и успеха у пламен заборава палим
Да бих дала живот семенима малим
Напред кроз нову воду крочим смело
За мојом старом душом већ држе опело
Ни дланови моји исти нису
Од снова древних, у пролеће, побегли су
Имена свог не сећам се више
Име ново скраћујем све више
Слике са мном у кући не постоје
Просуле су се све боје сенке моје
Са црвеном птицом на рамену постајем Ја
Док људи пажње жељни окрећу ми леђа своја
