Zaboravi na svet koji te guši,
Poslušaj zrno sumnje koje kaže:
“ Uradi ono što prija duši “.
Ukrašću te tada i biću prvi koji će iskreno da te slaže.
Odvešću te daleko,
Jer si i sama oduvek tamo.
Negde gde odzvanja koraka tvojih eho,
Nema više brojanja sata niti nam je do toga stalo.
Možda ćeš ovde naći mir,
Ili se bar najzad osetiti živom.
Ukoliko te opet proguta svetske čame vir,
Setićeš se kako si srce vidala lepim društvom
I hladnim pivom.
