Нисам заборавио шта се током претходних година збило,
Не бих о томе, јер данас је баш леп дан.
Ово је време кад стих сам пада у крило,
Записаћу га и прошетаћу, јер баш је леп дан.
Утрошио сам пар суза на сећања драга,
Чисто да се опет осетим да сам живео.
Поносно се насмејем без трунке жала,
Искрен осмех је најбоља ствар коју сам имао.
Што да не, да се доживи опет неки тренутак среће,
Јер боље бити заузет животом него смрћу,
Што је лепши дан, то је и одушевљење веће,
Пробуди ме, свакојака чуда и даље леже у мом срцу.
Када будемо нашли спокој који се током живота тражи,
Мирисаћемо као овај дан, са пролећем у оку.
Гледаћемо у небо и правићемо се важни:
“ Данас је баш леп дан у мом животу.“
