Не тражи од мене да спашавам свет,
Одавно нисам њега део;
Уместо тога поклонићу ти плави цвет,
Лептир је на њему живео дан цео.
Од јутра до мрака, мирисао је те чари,
Живео радости овоземаљског живота.
За њега су те латице биле све за чиме мари,
Као што су за мене зенице твога ока.
У предвечерје његовог јединственог пута,
Дошло је време за последњи лет.
У екстази је лептир коме срце убрзано лупа,
Остаће његова душа, мирисаће на тај плави цвет.
