Ništa me nemoj pitati
onda kada sedim u polumraku
praznog pogleda i praznog sna
ništa me nemoj pitati
ćuti
ćuti
ćuti
pusti me da gledam u prazno
navikao sam tako
seti se
ćutali smo dugo
dugo
o kafi koju smo popili
o flaši vina odavno praznoj
o svetlima velegrada
o mutnim slikama i mutnim sećanjima
zato ćuti i dalje
ćuti kako znaš i umeš
bestraga ćuti!
ćuti, kao Boga te molim!
pusti me da u tišini provedem noć
ispraznim još jednu flašu vina
natočim žestinu koju nikada nisam voleo
a koja mi je preko potrebna
ćuti
čuješ li?
ćuti
nemoj me pitati zašto sam ćutao
ni zašto pijem, ni to nemoj pitati
suviše dugo ćutim
i ćutanje je jedina reč koju na svetu razumem
