Jesenje jutro bilo je puno šarenila, mirisa i ukusa. Za svojim baštenskim stolom, na kojem su bili rasuti časopisi, sedela je i pila toplu čokoladu, slavna modna kreatorka, supruga uglednog novosadskog advokata, Vidana Kovačevića. Bila je obučena onako kako se sve modne kreatorke oblače. Nosila je šareno i upadljivo odelo, i bila je prepoznatljiva po šalovima koje je svakodnevno menjala dok je prisustvovala snimanjima ili drugim svečanim dogadjajima. I ovoga jutra, na sebi je imala narandžasti šal koji je prebacila preko vrata. Suprug joj se smeškao dok se spremao za posao i žurno uzimao užinu sa stola.
– Šta si mi to spremila? – pitao je i otvorio kutiju za užinu.
– Ono što se jede tokom jeseni. Tu ti je sveža šargarepa, sendviči i pita od bundeve.
– Odlično. Sad žurim. Imam sudjenje danas.
– Ali, doći ćeš večeras, zar ne? Znaš koliko mi ta modna revija znači. Radila sam mesecima na njoj. Biće tu i Sneža.
– A, ne, ona je sad Nena! Vide li ti kako je ta mala postigla uspeh! A završila bi na ulici da nije tebe bilo! Trebalo bi da ti bude zahvalna na svemu što si učinila za nju. Nekad mislim da je i previše ono što uopšte radiš za ljude. Koliko si samo humanitarnih revija održala! Nego, ja sad idem, već kasnim. U deset mi je sudjenje. Čujemo se večeras. Zvaću te kad krenem.
Dijana je bila nervozna. Hoće li revija biti posećena?
U pola osam već su pristizale kolege, rodjaci, porodica, prijatelji. Vidan je javio da će doći na sam početak revije i njegovo mesto ga je čekalo. Dijana je bila uzbudjena, nervozna i zabrinuta. Šetala se po kancelariji kada joj je najbolja manekenka u modnoj kući saopštila da napušta posao.
– Neno, ja sam od tebe stvorila poznatu manekenku. A kako mi to uzvraćaš? Tako što prelaziš u drugu modnu kuću.
– Grešite, gospodjo Dijana. Ja vas nikada neću izdati.
– Ali, upravo si mi rekla da odlaziš iz moje modne kuće. Znaš li koliko godina sam ja sve ovo stvarala! Želela sam da ovu reviju posvetim Bebi Lončar i svim glumcima iz filma Ljubav i moda, i mom omiljenom glumcu Bati Živojinoviću. Da se njihova dela, talenat i sve ono što su nam pružali, ne zaborave. A ti mi sada govoriš da odlaziš.
– Ne razumete… Ja želim da ostanem, ali ne mogu…
– Možeš li da mi kažeš koji je razlog tvog odlaska?
– Ja sam razlog njenog odlaska, majko – rekao je sin gospodje Dijane i ušao u kancelariju.
– Sine moj, kada si došao! Jel tu Vidan?
– Da, majko, i on je došao da te podrži – rekao je ozbiljno i tužno je pogledao.
– Kaži, sine, šta se dešava?
– Majko, znam da nećeš ovo prihvatiti, ali Nena i ja smo se verili. Za dve nedelje ćemo se venčati. To je početkom novembra, pre posta…Nena i ja, imaćemo dete…
– Toliko iznenadjenja u jednom danu… Moje srce to neće moći da izdrži…
Žena se samo srušila na pod. Modna revija je baš u tom trenutku počela. Nemanja je zamolio maminu pomoćnicu da izadje i pozdravi goste. Objasnio je da će mama da se obrati gostima na kraju modne revije.
– Ti idi na reviju, ja ću da smirim mamu.
– Mama, kako ti je sada?
– A kako da budem? Razočarao si me, Nemanja. Živela sam za tebe. Dobio si sve što želiš. Šta ti je još trebalo?
– Žena, majko… Žena…
– Ti onu devojku želiš da dovedeš u moju kuću?
– Živećemo u stanu, ako ti smeta.
– Eto, uspela je da nas razdvoji.
– Majko, ti nisi zla žena, zašto sad praviš problem? Ona je divna i skromna devojka, i poštuje te. Majko, znam da si iznenadjena… – Približio se i dotakao je za ramena, molećivo je gledajući. – Ali, ja imam pravo da živim onako kako želim… Možda nije trebalo sada da ti kažem…
– Nije trebalo ništa da mi govoriš. Povredio si me, sine moj. Ženiš se sa ženom sumnjivoga porekla… Ni ne znaš ko su joj roditelji bili…
– A ti znaš ko su ti bili roditelji?
– Vredjaš me, Nemanja.
– Samo se seti svoga porekla. Usvojila te je jedna sveštenička porodica… Oni su te vaspitali i školovali… Ali, niko ne zna ko su ti bili roditelji…
– Pa ako baš želiš da znaš, poginuli su u nesreći… Samo su mene imali… Majka je bila trudna… Išli smo kod rodjaka… Bila je neka proslava… A čini se, da sam slično prošla i ja… Jedan sin mi je umro od bolesti, drugi na rodjenju… A onaj koji je ostao… I on me napušta…
– Majko, oprosti, bio sam grub i nepromišljen. Želim samo da budem sa Nenom. Ona je devojka koja mi odgovara i po karakteru i po izgledu. I bez toga, volim je.
– Razgovaraćemo posle revije. Sad idem da pozdravim goste. A i otac će se brinuti gde sam.
– Znao sam majko, da si divna – Nemanja je zagrlio svoju majku, a ona je obrisala suze i, blago napuderisana, izašla pred goste.
Kada se modna revija privela kraju, Vidan je pitao suprugu zašto nije izašla da se obrati gostima na početku dogadjaja.
– Objasniću ti sutra. A ti ćeš me, nadam se, podržati. Sada idem do Nemanje. I do manekenki… – tiho je dodala.
– Šta god bilo, ja sam tu… Uvek možeš da se osloniš na mene.
– Verujem, dragi, verujem – Uzdahnula je duboko i pošla u kancelariju.
Vidanu ništa nije bilo jasno. Stao je sa prijateljima koji su se divili njegovoj ženi i talentu koji je ona nasledila od majke.
Dijana je bila u kancelariji sa sinom i Nenom.
– Vi znate koliko mi je značila ova modna revija i koliko sam uložila u nju… – kazala je ona.
– Majko, ja nisam znao da će ti to teško pasti…
– Pa mogli ste da mi kažete ranije… Ili da sačekate da sve ovo prodje…
– Oprosti, majko. Nije trebalo da ti sad kažemo.
– Od kada ste zajedno? – pitala je mirno.
– Pa vidjamo se… Od kada si počela da spremaš reviju…
– Eto, mojom zaslugom… – rekla je tiho.
– Jeste, majko…
– A ti ćutiš, Neno… Volela sam te, gledala u tebi ćerku, delila probleme sa tobom, pričala ti o sebi, kako sam započela ovaj posao… Nisam ništa krila od tebe. Eto, to me boli, što mi, deco, niste priznali da se volite nego ste čekali ovakav trenutak da mi to kažete. Ali, imate moj blagoslov. Dobićete ga i od Vidana. Samo te jedno molim, sine, nemoj da povrediš Nenu. A ti, Neno, nemoj da izneveriš moga sina.
– Neću, gospodjo. Ja ga toliko volim.
– I on tebe, to se vidi. A i brani te.
– Mislim da je to osobina koju sam nasledio od oca. I on je tebe čuvao, branio, voleo..
– Da, divan ti je otac, sine moj. A evo ga i on, dodji ljubavi! Vodiš nas na večeru. Izgleda da neke novosti ne mogu da čekaju do sutra.
Prišla mu je i poljubila ga u obraz.
– Kakve novosti?
– Saznačeš već… – rekla je, nasmešila se, a onda su zagrljeni pošli iz modne kuće.
