Шта све стане у два слова: Ј и А?
Које звуке чујем у Ј?
Које боје извиру из Ј?
Ј као нежно, розе, пурпурно.
Ј као некад јарко, наранџасто и сиво.
Ј као неутрално и контрастно.
Ј као јецај, јаук и крик.
Ј као тихо њихање пера ка трави.
Ј као лако, слободно, палатално струјање фонационе струје.
А као јасноћа, одсечност и правило.
А као црно, бело и колоризовано.
Ј и А дају МЕНЕ.
Два слова, једно биће.
А у бићу хаос.
Хаос из кога настаје свемир.
У свемиру тама састављена од прегршт светлуцавих нити и звездица, планета и комета.
Све се креће, судара и лебди,
пуца, ломи, грми и налази пут до кутка закључаног у мојој сивој шупљикавој лобањи.
