Ima nešto taj februar
Nadohvat ruke
A neuhvatljivo
Malo ogreje
Pa preseče
Neshvatljivo
Svaki put
Prezime novo
Nema tu šta
Prevrtljiv je
U zimu odeven
Miriše na proleće
Al’ njemu i to stoji
Dopadljiv je
Kad god se sretnemo
Upoznajemo se
Jer nismo isti
Ni on, ni ja
A kad se rastajemo
Samo ode
Uvek pre drugih
Ne podnosi kraj
I stvarno
Čemu – Dovidjenja
Da l’ ćemo se opet videti
Ko zna
Volim februar
A i on mene
Više to ne može da sakrije
Što se duže znamo
Sve me češće
Posećuje
