Tvoje prisustvo je sila,
Jer uopšte ne vladam sobom.
Sve moje snage pognu glavu
Zbog slabosti pred tobom.
Ja te imah ispred sebe,
Ali, ne smeh da ti priznam.
Eh, da si prišo korak bliže…
Da me pamet sasvim izda.
Čitav se život trudim
Da se obuzdam.
Jer, uvek na sve
Uzvratim na prvu.
A tad te gledah, ćutke,
Kako odlaziš.
Sa ovim „ne idi“
Zastalim u grlu.
Tvoje prisustvo mi treba,
Samo njemu da se predam.
Druge stežem, grlim, čuvam…
Al’ ti svoje mesto ne daš.
Ja te imah ispred sebe,
Ali, ne smeh da ti priznam.
Eh, da si prišo korak bliže…
Da me razum sasvim izda.
Čitav se život trudim
Da se obuzdam.
Jer, uvek na sve
Uzvratim na prvu.
A tad te gledah, ćutke,
Kako odlaziš.
Sa ovim „ne idi“
Zastalim u grlu.
Odsustvo me tvoje koči.
Ne znam,
Da li ćeš me proći.
Dodji, bar da ti kažem – hvala.
Idealu,
Svih mojih ideala.
