Šah-mat

165 0
27.09.2024. | Poezija

Vreme je da te sahranim 

Bez opela

Opela su za one dostojne poštovanja

Ja poštovanje prema tebi

Budućem pokojniku

Nemam ni pod noktom

A imam duge nokte

 

Vreme je da te sahranim

Bez upaljenih sveća

Neću ja da osvetljavam put tvojoj duši

Ti si želeo da igraš šah

Za to, budući pokojniče, ja nemam dara

Ja ne igram 

Ja srcem ulećem 

I srce dajem

Ne planiram koga treba da žrtvujem zarad pobede

Šahovska tabla ima figure

Ja sam žena

A ko si ti

Daješ kašičice pažnje

Kašičice lepog

Pa uobraziš da si majstor za šahovske table

I prvo bi kraljicu da žrtvuješ

Jer, veliš, to je samo jedna figura

 

 

Vreme je da te sahranim

Bez crnine

Crnina se nosi zbog tuge

Ja ću obući crvenu haljinu

Crvenu k’o krv svih spaljenih veštica

Pa neka i ja gorim na lomači

Što nisam pristala da budem tvoja kraljica

Koju žrtvuješ da bi sebe sačuvao

 

Vreme je da te sahranim

Kovčeg sam ti iskovala

Od trulih obećanja

I kašičica koje si mi velikodušno poklonio

U njega sem tebe nemam šta da stavim

Koliko si davao

Toliko ćeš poneti sa sobom

Narikače su promukle

Pa će biti totalni muk

 

Sahranjujem te

Dok  zemlja udara po sanduku

Padaju figure na šahovskoj tabli

 

Kad završim sa lopatom

Okrenuću lice ka suncu

Upaliće moju crvenu haljinu

I nažuljane dlanove

Grobarka je završila posao

 

Sahranila sam te

Bez taktike

To ne umem kad volim

 

I kako se to već kaže

To, pokojniče, znaju majstori kao ti

Šah-mat

Ja sam sačuvala moju kraljicu

 

guest

0 Komentara
Najstarije
Najnovije
Ugrađene povratne informacije
Pogledaj sve komentare
Scroll to Top