Били смо синоћ заједно, а већ сам успео да те сменим
Нисам стидљив да се зацрвеним
Нећеш ту често бити мало ме то чини леденим
У касним сатима за твојим уснама жедним
Но то признати ти нећу
И све што мислим да требаш да знаш ја теби рећи ћу
Тако је како је
Волео бих кад бих могао искрено да кажем да лако је
Да се припијеш уз мене у налету брзине
Не би ми било мрско да тако погинем
Срећом па ниси често ту
Да уживамо у истом јутру
Обрисао сам ти сваку песму која ти је била намењена
Верујем да би била јако после њих скењана
Али то су била некада друга времена
Мора ту да се доста мења
И променило се и осећа се
И догађа се и мења се
Некад нека остане да је било некад
Банеш ми у сан на препад
А моји су снови јако чудни
Из сна знам да се пробудим већ будним
Зар ме то већ не чини довољно чудним?
Твој ми мирис коже остао је на кревету
Што је за сваку штету
И за сам самцијати крај
Морам да питам, кад ћемо на чај?
