Волела сам те,
Ох, када бих те опет угледала,
као пре исто бих те волела.
Ох, није љубав никад престала,
Не говорим о њој,
како сам те волела,
као о нечему прошлом.
Није прошло,
загубило се негде
и залутало.
Не,
Не може проћи,
Неко друго време мора доћи.
Не може
и није љубав престала,
Ох, када бих те опет само угледала.
Све би се у мени пробудило
и схватила бих да сам сањала дуго.
Сањала снове из којих се не будим без тебе,
поред неког другог.
Крај мене си био и нисам била сама.
Снови су ме одржали живом,
Живела сам у глави са јасном сликом,
На којој смо били ти и ја.
Нисам желела ту слику из главе да губим
И јутра су била суморна,
Будила сам се тужна и уморна.
Нисам пошла са тобом,
Није било речи да ти кажем збогом,
Пожелела сам да на пут кренеш с Богом.
Напустили смо град,
Опстао је Париз вековима,
напуштен и празан без нас.
Остало је сећање на једно време,
Наставило у мени живети,
како бих могла растанак преживети.
Прошло је,
никад није престало,
Време је у Паризу стало
И поново смо једно другом зашли у свет.
Поново сам те након дуго година,
У неко друго време видела.
Ох, волим те,
Никад ме ниси напустио,
Волиш ме толико,
Ти си ме спасио када си ме да одем пустио.
