Када бих могао писати,
о чему бих знао снивати,
без ове туге у срцу и у души,
рукама која снажно их гуши.
Зар где је срећи место,
то место и туга посећује често.
Туга коју осећам тесно у грудима,
не пушта и не пролази ниједним чудима.
Срећа и туга као два друга,
крећу се и налазе око центра круга.
И тако моју срећу сустигне туга,
па је чекам топлу да се врати с југа.
Свако у животу има само друга два,
један воли, други боли наша срца сва.
Сви смо људи док осетимо живи,
знамо дођу срећни дани кад прођу тугом сиви.
