Hladno je, zašto je tako hladno? Ne mogu otvoriti oči, nemam snage u rukama, a ni u nogama.
Zvuk, mogu čuti zvuk prirode, negde sam napolju, mogu čuti ptice kako pevaju, lagani šum vetra, psi koji laju…ali zašto je tako hladno? Ponovo sam pokušao otvoriti oči, ovaj put sam uspeo. Mogao sam čuti neki čudan zvuk jako blizu mog uha, možda čak i unutar njega, nakon nekog vremena taj zvuk je napustio moje uho i mogao sam videti stonogu kako mi se spušta niz rame. Ležao sam na leđima u nečemu što je moglo biti rupa. Mogu videti čisto plavo nebo iz svog položaja, kao i rupu u kojoj se nalazim, duboka je barem dva do tri metra zidovi ove rupe su iskopani, nisu prirodni. Zidovi rupe bili vlažni i puni linija i malih rupa od insekata, pogledao sam svoje telo, ruke i noge su mi bili drugačije boje od ostatka mog tela, imali su nekakvu modru i prljavu boju, kao da me je neko istukao i bacio u rupu ili nešto što bi moglo podsećati na trulež mesa, udovi su mi bili puni ubuđanih posekotina i rupa od insekata koji su bili svuda po meni. Pokušao sam da se uspravim, želeo sam napolje, ali nisam mogao, nisam imao snage u svojim nogama i rukama, pokušao sam opet, nisam uspeo, pokušao sam opet i čuo se glasan zvuk pucanja, nisam znao odakle je došao taj zvuk ali sada sam barem bio u sedećem položaju. Pogledao sam svoje ruke, moja leva šaka se opustila i pala nadole, bila je polomljena, nisam je mogao pomeriti, ali barem nisam osećao bol. Pokušao sam stati na moje noge koje su izgledale kao dve buđave viršle pune rupa, kako sam krenuo da stanem na njih iz rupa mojih nogu izašao je neki sok. Moje noge su jedva mogle da izdrže težinu mog tela, mogu videti insekte koji izlaze iz rupa mojih nogu i beže nadole ka zemlji. Pogledao sam gore, skoro pa sam bio napolju, moram skočiti da bih izašao napolje, nisam siguran da li ću to moći, pokušao sam skočiti ali jedva da sam se pomerio od zemlje, leva noga mi je pala na koleno, uspravio sam se za ponovni pokušaj. Skočio sam, desnom šakom sam se vukao ka napolje dok sam levim laktom vadio svoje telo iz rupe, uspeo sam, telo mi je ispalo iz rupe i moje telo je okupala toplina sunca. Sada sam ležao na travi, osećao sam se tako toplo, ne znam kada sam zadnji put osetio toplinu sunca na mojoj koži, ili povetarac na mom licu. Ležao sam tu kako se činilo satima, ali onda sam osetio nešto drugo, ne znam kako to mogu opisati osim kao osećaj da moraš da budeš negde ali si zaboravio gde, mogao sam od prilike osetiti iz kog smera je taj osećaj najjači, krenuo sam napred. Što sam više sledio taj osećaj to me je sve više podsećalo na igru Toplo Hladno, samo što umesto da bude sve toplije što si bliže cilju to mi je sve hladnije. Pogledao sam svoje okruženje, rupa iz koje sam izašao je bila na sred neke vrste livade, oko mene sve što sam mogao da vidim bilo je čisto plavo nebo, prostrana livada prekrivena svetlo zelenenom travom, i kombinacija uglavnom belog i žutog cveća, ali bilo je tu još nešto, u daljini sam mogao videti neke kuće, bilo je to selo barem je tako izgledalo iz mog položaja, onaj osećaj je dolazio iz tog sela. Kročio sam nogom na asfalt ovog sela, kuće su bile raznih boja kao što su plava, žuta, crvena, zelena I slične. Kuće su bile izgledale kao da su nekom starijem stilu, ali to ne znači da se raspadaju ili slično, kao da ste uzeli neku jako staru kuću, ofarbali je I renovirali, tako su izgledale. Najčudniji deo svega bio je to što nije bilo nikoga, osim par pasa koji laju jedan na drugog selo je bilo potpuno prazno. Ulice, kuće, prodavnice sve je bilo prazno, ušao sam u jednu prodavnicu, hrana je bila sveža, nisam potrebu da jedem tako da je nisam ni dirao. U delu prodavnice gde se kupuju novine pogledao sam u jedan tekst, ali nisam ga mogao pročitati, možda je bio na drugom jeziku, onda sam pogledao na datum novina, nisam ga mogao pročitati, gledao sam u taj datum ali nisam mogao prepoznati u šta gledam. Izašao sam iz prodavnice i pokušao da kucam na vrata od nekih kuća ili da zvonim, niko se nije javio, stao sam na sred ulice i krenuo da vrištim bi li me neko čuo, ali kada sam pokušao napravio sam samo jako tih šum, nisam mogao vrištati. Ušao sam u prvu kuću koju sam primetio da je bila otključana, razgledao sam, cveće je bilo sveže ubrano i stavljeno u vazu sa vodom, slike porodice ove kuće bile su poređane na jednu policu u dnevnoj sobi, gledao sam u ta lica, ali nisam ih mogao videti, lica su im bila kao u magli. Otišao sam na sprat kuće, u jednoj sobi nalazio se kompjuter koji je bio upaljen, na njemu je bila neka igrica ali nisam znao koja, selo je izgledalo kao da su svi znali da dolazim ovde i svi pobegli, ostavljali su sve iza sebe čak i nešto što su radili prekinuli su da bi pobegli. Otvorio sam sledeća vrata, tu je bilo kupatilo sa kadom, pustio sam toplu vodu da teče i legao u kadu, voda je poprimila čudnu boju mešavine crvene i braon boje. Kada sam ustao moje noge su bile u još gorem stanju nego pre, kao da su komadići mesa mojih nogu otpali zbog tople vode. Nastavio sam da idem kroz selo, postajalo je sve hladnije što bi trebalo da znači da sam sve bliže. Kako sam išao niz ulicu osećaj je postajao sve jači kad sam primetio nešto u daljini, to je bilo groblje. Zašto sam došao ovde? Zašto me je ovaj osećaj doveo ovde? Neki spomenici su bili polomljeni, kao da je neko čekićem razvaljivao delove spomenika, hodao sam pored njih i gledao imena, ali nisam ih mogao pročitati. Datumi rođenja i smrti su bili u magli i nisam ih mogao pročitati kao ni ništa drugo u ovom selu, ali onda, našao sam nešto što sam mogao pročitati, to je bio spomenik sa mojim imenom i prezimenom. Datum rođenja je bio drugi mart 1997 a datuma smrti nije bilo, ali kada sam pogledao u rupu ispred spomenika imao sam šta videti, to je bio ljudski kostur ali nešto oko njega me je nateralo da pomislim da sam to ja u toj rupi, kostur je bio sastavljen samo od trupa i glave, ništa drugo, nema ruku i nema nogu. Taj osećaj je dolazio iz onoga što je bilo u toj rupi, želeo sam pogledati bolje, uskočio sam u rupu zaboravljajući stanje mojih nogu pri prizemljenju u rupu obe noge su se prepolovile kao viršla na dva dela, nije bilo krvi. Gledao sam u prazne rupe lobanje tamo gde bi trebale da budu oči, legao sam pored i zagrlio trup, osetio sam se spokojno, zatvorio sam oči a onda zemlja, zemlja je počela da pada na moje telo, mogao sam čuti plač nekih ljudi u mojoj blizini, neki glasovi, a onda sam zaspao.
