Музика, књиге, људи Крстарење по дану Јурење у нечијем стану Разговори постају сулуди
И ти ме жртвујеш Слободи
Само да би видео Истину коначну Смејем се таквој правди
И убијам ту дедукцију формалну
Само да бих искаазао своју вољу аморалну Али, тишина, мрак и самоћа
Некако са пролећа
Означавају повратак у мрачна столећа Призивају нова проклетства долазећа И враћају осећај великог презира
Због непожељног израза Аутентичног исказа Животног доказа
И тако дан сваки Говори су веома лаки
Који душу цепају као што то умеју људи кротки Обезбедити дно пирамиде
Или бити за апатриде
И, следећи њих и себе, отићи у планине Али не спуштајући се на последње висине И тако себи осигурати пад и пропаст Како би испунио Пророкову заповест
И, макар један дан, живео и био срећан Без обзира колико си болестан
И зато подигни чашу, вина или отрова
И прекрши правила овог, свааког, сувише људског затвора Отараси се лопова
И певај брату руптура
Или, што је најпоштеније када си болесник,
Само још један грешник,
Thути о ономе о чему се не сме говорити Није праведно за опрост молити
Ради шта можеш Сањај кога хођеш Воли кога волиш
И мрзи кога мрзиш Али док дишеш живи Нису битни мотиви
Thути, воли, мрзи, и искористи дан Без обзира да ли ћеш имати за стан Јер ћеш бити слободан
Мистерији љубави одан А то је смисао земље
И круна натчовекове воље.
Везан за кревет невидљивим ланцима безвољности Уплашен свакодневним новостима реалности
Душа пада све дубље, и оставља тромост сваком покрету Цепање на делиће је у сваком моменту
Кроз ум пролази кривица за непостојећи злочин Сећање незаустављиво осваја видик
Чује се крик
И све то чува формалин.
Сви етички судови Налазе се у тврђави Из које излаза нема И у којој влада тама
Зато немој свој морал да уопштаваш Јер слободу другог тиме уништаваш.
Руже труле
Воле их мрачне куле Изгубиле су своје име
Прегазиле су их гвоздене чизме Мермерно тело
Ратничко село Острво дана прошлог Будућности је налог
Начините мушкарце од њих!
Шта ће нам још један размажени стих Зна се чеему служите, клатна
Тако вас воли држава морална. Какви су твоји дани
Имаш ли некога на својој страни Какве су твоје ноћи
Хоће ли ти неко доћи У отуђеном свету Оштром као жилету Одговор је негација
А апсурд егзистенција
У овом чаробном брегу Седмом кругу
Сви смо лешеви
Јер смо лишени љубави Конверзивне терапије Аверзивне егзистенције Хранимо се собом
Лечећи се, упознајемо се са гробом Терапија радом је гурање камења
Али о томе нећее знати будућа поколења Улазимо кроз два реда
И уз безброј обреда Упознајемо Бехемота Наше нове куће орнамента
Који, исмевајући нашу смртност, Славећи господареву милост,
Мјауче како је људска душа расути пепео И наратор је полудео
Који то стандард, Нормалности бард,
Морамо имати да би здрави били? Нису ли сви ритуали
Само договор
За искљушење других изговор
Које онда зовемо болесником или грешником А себе држимо праведником
И чинимо насиља спирале Монструозне декаденције симболе
Из далеке земље враћа се кнез Носи наивни кез
Али зато тајну скрива Једно благо неискуства
Преко пута њега је манипулатор Велики инквизитор
Добри су људи, тако кнез вели
Људи су употребљиви, одговара гост И као златни мост
Смисао иза свог сјаја сели Из два света долазе
И само један крај другог пролазе
А опет су им судбине испреплетане Китињасто завијене
Нешто ће ипак рећи Истином ће се наћи Кнез је пробуђен Гост је остављен
Кнез са свима може причати Гост хоће да сви морају ћутати Али, то је заправо само један
Који, плачући, напушта дуетски сан
И у дому своме грцајући упознаје себе И тако почињу нове сеобе.
Ноћ је, ударају нове године експлозије
Да прославе дан са који ће водити старе филозофије Мала шетња, дугачка линија беспућа
Велика молитва горућа Разговор, два гласа, једна душа Али неки други лудак их слуша! Спречи ме, спаси ме!
Уништи ми ове драме Залечи ми све трауме Али, то се не може Премало је остало коже
А нерви се више не множе
Једна линија, мрачна као и она споља Весница је старих покоља
Други глас слуша само Али не жели да је тамо
И проклиње што не каже: дамо Горка траумо, хајде само да будемо Без дијагнозе
Још једне лажне прогнозе Нове епизоде психозе
Ипак, овај мушки глас не стаје Воли своје мужевне арије
Зна да нема ратне другове
И будан сања да убије све цареве Убризгава у себе нову дозу мржње
Које је, као и увек, последње следовање Отров се полако шири и скупља
Лажно је обећање новог насиља Враћа се кући, опет је сам
Остао је још један ништавила грам
И, уместо обећаног, поново пролива крв у речи И своје опекотине тако кречи.
Звездано небо се магловито простире О моралном закону више не говоре
Једино је још принц у дилеми, док гледа у месец мисли Како да их све спасим,
а своју душу не изгубим Али злочини оца су порасли И сина воде нови ритуали
А нама су познати стари симболи Убија га, споро, уживајући
И код себе чудовиште откривајући Цео свет сада због тог злочина гори Принц чује глас који му каже пери И своје руке од злочина отклања Народ се послушно поклања
Мрр сада чека
Али, ватра није згаснула у једном поданику Јер он гледа карактер човека
И убијање поново преузима даноноћну етику Стварајући необичну политику
Масовних убица поетику.
Човек је млад
И већ му се спрема пад Гледа у феномене дугачко
И проналази своје умеће животињско
Са Природом да буде у складу вишеструко Све у њој тражи
Све га из ње дражи
И срце снажно куражи
Задовољство проналази у својој кожи
И води љубав са свим свмојим модусима
Јер се тај свети чин налази у природним аксиомима Али онда је дошло племе
Које нема своје семе
И у својој бесплодности сања да сви буду мртви Највише презирући чинове љубави
Посебно оне, како је зову, слободне
А као што и приличи њиховом знању истине Не знају да је свака истинска љубав слободна И зато доносе норме моралне
Нека правила потпуно неприродна
И заснивајући ту садистичку филозофију Праве отровна пића
Против светог бића
Све што је природно криминализују И само своју савест признају
А свако природно право газе Нудећи болесне исказе
Како је то у име бога
А сви знамо да је Бог Природа
А да су од злог демијурга свака чуда друга.
Предмети ће певати
Индустрија ће пуном паром радити Добродошли у наш храм
Овде нас је свега срам
На улазним вратима видите поруку И већ Знате симболику
Рад ослобађа
Зло се овде порађа
У подруму је порођај
У којима настаје плавих очију одсјај
Ово дрво је као оно из драме у којој се неко или нешто чека
Сенковити и сувише људски израз поретка У име команда
Лудила комада Отварамо пећнице опет Још један рулет
Добродошли, у нашу институцију Леша феноменологију
Која је за неке рај
Али за већину никада достигнути крај
Нови пергамент Стари извештај Посебан случај
Опште историје фрагмент Желео би да се доврши
Да каже како су за пламен који гута свет криви момци лоши
Више је до његове скромности Уобичајене неправедности Што се не сакрије у пећину
Али, и тад ће пророк да га ископа Открије као истину
И безброј живота покопа.
Цркве чувар грбави Који зна мало о љубави
Слуша молитве гладних и искрених И одговоре засићених и дволичних Јадници!
Само сте обични криминалци Али, када им се уделе златници
Настају захвалнице као у грозници Долазе обновитељи
Зову себе просветитељи
Полажу своје животе револуцији
И дају ново, истинско, значење филозофији Црвено и црно
Обнови или старости верно Реформација или конзервација
Ход између слободе и ропства је историја
Који то стандард, Нормалности бард,
Морамо имати да би здрави били? Нису ли сви ритуали
Само договор
За искљушење других изговор
Које онда зовемо болесником или грешником А себе држимо праведником
И чинимо насиља спирале Монструозне декаденције симболе.
Хтео бих да сам највећа монада И да кроз мене сија правда
Али ја сам само црв
Који исисаца људскости крв Имам све паапире
Знам ваше презире Моја су хиљаду имена Почела је ноћна смена Само један шраф
Потребан ми је мали гаф И бићу замењен
И у очима светог осуђен.
Прогоњен Уцењен Исмеван Убијан
Као део мањине
Ово су тачке моје мапе
Коју гребањем кроје већине шапе Види се и из даљине
Било споља или изнутра Црте се усецају
Отрови свих кобра
У тај пехар се уливају
А они који су направили ту шему Наздрављају свом профиту
Који је повод за ту карневалску форму И певају химне рату.
Машта се нови сан беснила Повратак у сва пређашња слепила Пуцање лудила
Љуске од мастила
Да ли више дувански дим штети Или призори са екрана
Једна новинарска страна
Или хиљаду речи из прастаре књиге коју напамет морамо знати
Или су ипак најштетнији ти снови, Сенке ветрови,
Који нас све у овој представи У једном чину заклетви
Чине злочинцем и жртвом
Док жалимо за спалом круном.
Тачкица бљешти
Велика табла чека нови унос Машина тошкиће врти
И спрема стари пренос Ми нисмо једни
Као што смо некада били блиставо морални Сада смо бројеви
Полукругли и пуноправни трагови Линије континуитета
Помраченог синхроницитета Две осе
У шпајзу чекају косе Нулта димензија Формална фракција Колико износе?
Прецизност!
Морате имати рационалност Треба вам јединица
мала победница Пренасељена станица Ево је, као кланица Рефракција сигнала Без трансфера морала У овој стварности
Клањате сее поретку бројчаности Једноставном рачуну
Крвавом харпуну Који извлачи суштину
На јасно дефинисану површину У неуморну машину
Чији резултат Мачке ефекат
Куцамо као нулу
И сву човекову силу
Редукујемо на дигиталну политику
У којој нема места за његову најлепшу поетику
Може ли се нешто заиста рећи Служе ли нас гласови довољно Да би се продали повољно Или није крива апаратура Жице не морају пући
Да би мисао дошла затвора Нисмо ли светови за себе Који добију текст пре пробе
И онда неспретно рецитујемо муцањем Забављајући се претварањем
Никада се не бавећи испитивањем Речи су сценарио
Тајног агента духа
Који верује у гласове које је сам створио Одвојен од слуха
Зашто падамо под ту једну звезду Коју познајемо као слободу.
Непробуђени из догматског дремежа
Вођени злим духовима, стојимо на ивици ножа Нечисти ум влада
Критика је постала правда Заробљеничка игра Сломљена пера
Лешеви горе
Вештачки предмети говоре У поноре
Златне мониторе Гледамо Убијамо Умиремо
Маске исповест Тешког времена савест У питању је част
И нјој припада потпуна власт Нежност ту не опстаје
Оклоп је темељ животне филозофије Падају анђели и старац је изневерио море Али само јер је из павиљона чуо те говоре Брза смрт, прерана
Свест превише критична Могла је да остане статична
Али онда не би била слободи одана
Којој је жртвовала све до последњег дана
Сви смо сужњи
Иако себе зовемо ближњи Закони нас раздвајају Природе нас не спајају
Вођени принципима постајемо непријатељи Слепи на то, злочине приписујемо доброј вољи Продајемо се јефтино, као старе књиге
Да би угушили све наше туге Дистанца је ту приде
И сваким кораком смо једни од других даље Мислећи да идемо негде где је боље.
Ватра и ништа
Судбина нам је свима иста
То говори загађена вода чиста Врата модерног пророчишта Заповедају: себе се одрекни Сви твоји закони
Јесу само демони У углу кутијица
Нека нова школица У нјој страхови
А њих возе попови Клекни нашој заклетви
Придружи се великој слави Убиј друкчије
Бубашвабе које прате митске филозофије А он, пророк
Светао као порок Издаје директиве Ухватите ватре лопове Тима који наду дају
Првима им главу под мач стављају
Ишао сам ка светионику
Али се нисам јавио сапутнику
Па сам морао да свратим у фабрику И упознам протестантску етику
Све религије дугују своју оригиналност истоку А своју леталност наставнику
Вода запљускује врх, на ивици је сече ваздух Смеши нам се апсолутни дух
А ми само чекамо годоа За нас страхује обоа
А ми, и сами инструменти
Неког шаљивџије за најбољи свет аргументи Гледамо ка светионику
И маштамо слободну свеску
Где ће све бити у складу са законом А ми престати бити заробљеником
Кад се отворе врата Гнева, Који је мотив овог спева, Све се прочисти
И сваки зли дух ће нестати.
Крвави мурали
На њима живе генерали Позивају на освету
И поручују свету Гонићемо се још
Нјихови господари, чији је говор лош Уживају, јер смо за те цареве
Само замена за бројеве.
