CRTICE IZ ŽIVOTA JEDNE ….
Sad vi posle ovog naslova stavite šta god hoćete,prilepite mi opis kakav god da vam padne na pamet; verujte svi će mi odgovarati i ni od jednog ne bežim ,ne zato što sam nisam ,ili jesam nešto od onoga što o meni možete pomisliti,već jednostavno znam kako su ljudi uvek skloniji da unapred o nečemu donesu svoje mišljenje,tim pre o nekome koga uopšte ne znaju. Zato se i ne zamaram pokušajem da sebi dodam neki opisni pridev,neki epitet kojim bi označila svoju suštinu.
Zemlje u kojoj sam rođena nema,a u vreme njenog odumiranja menjala je nekoliko puta ime. Isto se desilo i sa školom koju sam kao dete pohađala. O ulicama po kojima sam hodala da i ne govorim. Izbrisan je identitet čitave jedne zemlje ,a ono što je od nje ostalo rasparčava se i deli između raznoraznih lešinara koji sebe nazivaju gospodom . Sve što je nekada bilo vrlo,sada je crno – sve što je bilo crno,sada je još garavije samo se odsustvo svetlosti u kaljuzi unapredilo u cilj svakog stanovnika njene vlažne i smrdljive pučine bez morskih talasa . Svi koji se dobrovoljno u njoj dave predstavljeni su kroz klokot mašinerije za informisanje kao primerni građani ,a svi ostali kao rušitelji dobro uhodanog poretka stvari….kao da je poredak sam po sebi nešto dobro i idealno samo zbog toga što kroz zvuke svog naziva podseća na red. Setite se samo da je red postojao i u konclogorima.
Kada bi posle imena te zemlje stavili tri tačkice i rekli vam da dovršite jednom jedinom rečju ono što bi trebalo da je opiše,šta biste napisali?
Tri tačkice su opasna stvar ,daju iluziju publici da ima pravo da iza njih zida bilo šta i da na taj način izgradi potpuno novi svet zasnovan na njihovom viđenju stanja stvari,a što se kod pojedinih ni najmanje ne poklapa sa stvarnošću. Zapravo ,što su udaljeniji od neposrednog poznavanja teme,oni sve više mašti puštaju na volju i čim dođu do stepena na kom je jasno da jednostavno trabunjaju ,svečano svoje trabunjanje proglase za jedine i naravno zvanične istine. Na kraju svo to laprdanje završi i u udžbenicima jer se već vešto provuklo i zavuklo u sve pore života onih koji bi da budu neutralni kao Švedska ,pa da se posle samo pridruže onom ko da više.
Znam kako će biti onih koji će se odmah zatrčati da me ” objasne” pridevima koji su u najtešnjoj vezi sa njihovim besom prema ženama. Za njih sam ja blebetalo kome treba zaopušiti gubicu. Kad smo već kod “gubice” polovina onih koji sebe smatraju načitanima neće se dosetiti šta ova reč znači,a druga polovina je neće moći pročitati ako je napišem na sledeći način ” губица ” . Stvar je u tome što smo u međuvremenu postali nepismeni i zaglavili u međuprostoru ,vakuumu koji je iz nas isasao raznolikost i iz sebe ispljunuo masu čiji identitet se oblikuje u zavisnosti od potrebe onih kojima taj vakuum omogućava sve ono što su oduvek želeli .
Biće onih veselnika kojima su se dame zamerile visokim standardima i ne žele da život prevedu sa tipom apetita jednog tiranisaurusa i sa mozgom istog t-reksa koji je bio ne veći od oraha,pa su izmedju ostalog zato i izumrli. Rečnik ovih halapljivih tiranisaurusa je ograničen na kafanski psovke ,a govor im je obležen odsustvom padeža. Oni će posle tri tačke u naslovu stavljati horski,kao po dogovoru, svima poznatu reč kojom opisuju svaku ženu koja se usudi da misli . Znaju da je menjaju po padežima ( vokativ ,iliti dozivni padež im je omiljen ), ali tu prestaje svo njihovo znanje jer značenje iste reči su proširili na sve što je u ženskom rodu pod uslovom da se ne tiče njihove majke, dok su drugim rečima u potpunosti promenili značenje,ili ih je njihova svest potisnula u drugi plan.I naravno,nisu odmakli od vokativa i uzvičnika.
Naravno ,u nastavku ove priče ,kako ona bude odmicala ,sasvim prirodno ću se zameriti ” ćirićličarima” i “ćiriličarkama” , jer ne promovišem njihove ideale o upotrebi jezika , zatim likovima koji kao da su mašinom za putovanje kroz vreme doputovali direktno iz srednjeg veka sa sve kandilima,kadionicama,hočašćem po svetim zemljama, svedočenjima o čudima Gospe koja se uvek pojavljuje kada nikoga nema,ili šalje poruke ljudima u snu . Neću se ni najmanje dopasti tim putnicima kroz vreme koji su na nenaučnim ” istinama” putujući unazad dojehali iz vremena spaljivanja veštica zajedno sa modom mantija i čadora, molitvama pred spavanje,litanijama za prizivanje kiše u periodu suša, i ikonima ispod kojih se skuplja novac za izgradnju N-te crkve ,dok krovovi po školama padaju na glave deci.
Neće me zaobići ni dežurni Evropljani koji se kod ” latiničara” nazivaju Europljanima i samo su zapravo
foto negativ ” ćiriličara”.
Biće i onih koji će vrlo rado čitati ove redove jer će im pružiti nešto od one svežine koju im pruža blagi povetarac odškrinutih vrata tuđeg života u koji mogu da zavire,ili barem tako misle .
E,pa u zdravlje i neka mi je sa srećom koja se odavde odavno iselila ! Oni koji su ostali ovde joj zavide,oni koji su sa njom otišli spakovavši čitav svoj život u jedan kofer nisu je našli ,iako su putovali u istom pravcu kao i ona . Izgleda da je sreća svoje boravište uredno prijavila tamo gde niko od nas ne može stići.
Jednom rečju – sreća se odmaknuvši se od nas spasila.
