Kako se definiše majčinska ljubav? Kao bezgranična, požrtvovana, nežna, zaslepljena, negujuća. Drugačije ne možeš da voliš biće koje si ti stvorila, sve majke će se složiti sa tim. Međutim jedna majka, naša majka je krenula krivom stranom i razbolela se. Mi znamo koju bolest ima i znamo kako se ta bolest leči ali pošast, kao i svaka druga, ne predaje se tako lako.
E, sad, nije samo ta naša majka bolesna. Postoje i druge bolesne majke. To su majke koje su baš sve uradile kako treba i koračale su onom ispravnom stranom, međutim, pitate se od čega su onda one bolesne? One su se razbolele od rastanaka. Te majke su svoju decu nosile ispod srca, učile ih da hodaju, koriste kašiku, učile ih da govore, čitale im bajke, učile ih da dobro pobeđuje zlo, da budu hrabri, pravedni i da budu srećni. Tako naučena deca ne znaju za nesreću, nasilje, zlostavljanje, potcenjivanje i trpljenje. I ovde nastaje pravi problem. Sećate se prve majke koja hoda pogrešnom stranom? Ona nama, svojoj deci, zbog svoje bolesti, ne zna da pruži ništa osim bola i tuge. Mi, naučeni da budemo hrabri i da se zauzmemo za sebe, tražimo onu pravdu i sreću na drugom mestu, jer tako su nas naše druge majke učile. Onda osvane jutro u kojem, uz kafu, poslednji put proveravaš da li su sva dokumenta na broju, da li je pasoš u torbi i da li je sve u redu sa prethodno rezervisanom kartom za ono drugo mesto gde ćeš biti srećan. Nasmejana žena na šalteru ti govori da je peron 60 taj odakle polaziš na to drugo mesto. Još jednom pre ulaska u autobus proveravaš da li si sve poneo i u tom trenutku shvataš da si ipak nešto zaboravio. Pa, zaboravio si srce, ostalo je u onoj kuhinji na stolu sa drugom bolesnom majkom koja je baš sve uradila kako treba. Pored toga što je Jesenjin napisao da čovek jednom godišnje treba otići u bolnicu, ludnicu i na groblje kako bi shvatio koliko je život lep, ja bih dodala da jednom godišnje poseti i odlazne perone u Srbiji. Tamo će se sit isplakati.
