“Nedostaješ mi.”
Ushićeno i sa sjajem u očima je gledala u displej svog telefona. Sa velikim nestrpljenjem je čekala njegov odgovor. Istina je da je obećala sebi da će se truditi da što manje govori o svojim osećanjima, emocijama, ali u ovom trenutku je to bilo jače od nje. Želela je da mu stavi do znanja da misli na njega čak i onda kada su kilometrima daleko. Želela je da izmami osmeh na njegovom licu i nadala se da će uspeti u tome. Smatrala je da je to nešto što bi svaka osoba u nekom trenutku poželela da čuje. Zbog čega ne bi i on?
Trgla se kada je čula zvono na svom telefonu. Bila je to poruka od njega. Istog trenutka ju je otvorila.
“Mmm… To je jako lepo čuti.”
Sačekala je još nekoliko trenutaka nadajući se sa će pored toga napisati još nešto, ali to se nije dogodilo.
“Da li samo to imaš da mi kažeš?
Bila je u neverici, ali trudila se da to sakrije. Možda nije onako kako izgleda. Možda će njegova sledeća poruka reći nešto više. Odlučila je da sačeka.
I opet je stigla još jedna poruka.
“Jako je lepo znati da je nekome stalo do mene.”
Da li se on to šali sa njom?
“Da. Jako je lepo.”
Na trenutak je odahnula glavom sa malom dozom besa na licu.
“Još nešto?”
“Ne znam. Ništa mi ne pada na pamet.”
Sjaj koji je do pre nekoliko trenutaka imala u očima je odjednom nestao. Osetila se kao da ju je neko polio hladnom vodom. Srce joj je lupalo, ali ne od uzbudjenja. Bio je to osećaj koji ni sebi nije mogla da opiše. Da li je moguće da joj je rekao da mu ništa ne pada na pamet? Kako je uopšte mogla da pomisli da bi joj uzvratio istom merom? Kako je samo ispala glupa. Kako je mogla tako da pogreši? Definitivno je trebala da to sačuva za sebe. Zašto ona uvek mora da bude ta koja će glasno govoriti o svojim emocijama? Zar je do sadašnje iskustvo nije ničemu naučilo? Izgleda da nije. Kažu da se na greškama uči, a ona je svoje uporno ponavljala. Nije on kriv što se u ovom trenutku osećala beznačajno, nebitno, povredjeno… Sama je kriva. Lagala bi sebe kada bi rekla da je to nije ni malo zabolelo. Dok je ona bila srećna zbog činjenice da će tom porukom učiniti njegov dan lepšim, on se poneo kao… Kao da ni malo nije mario za to. To svakako boli. Posebno onda kada je nekome iskreno stalo, a njoj jeste. Izgleda i više nego što bi trebalo.
Zar muškarci nikada ne razmišljaju o težini svojih reči? O njihovim posledicama?
Zar je toliko teško reći “Nedostaješ i ti meni.”
Izgleda da jeste.
