1.Uvek sam ti prijatelj, šta god da bude
U potrazi za mirom išunjala se na terasu, ali je tamo zatekla Teodora zagledanog u daljinu.
Trgao se kad je shvatio da više nije sam.
Valerija se okrenula da pođe, a onda je shvatila da on plače.
-Želiš li da odem? – tiho ga je upitala.
Odmahnuo je glavom a ona ga je zagrlila: Znaš da možeš sve da mi kažeš.
-Nedostaje mi moja porodica.
-Nije samo to, zar ne?
-Upoznao sam sve vas i vrlo brzo vas zavoleo. Oduvek sam želeo porodicu punu ljubavi, želeo sam bliskost. Moji roditelji žive u Švedskoj jer mama tamo radi. Odgajali su me babe, dede i rodbina. Roditelje sam retko viđao.
Znala je za to. Kao gazdarica sportskog društva, o svojim igračima znala je sve.
-Imaš nas i ne brini ništa. Ti si bar imao podršku porodice. Mene je u pisanju podržavala samo baka. Zahvalna sam Bogu što je i dalje tu i što me vidi srećnu.
Valerija je plakala ali i Teodor.
Onda je nastavila: Znaš, retko plačem, još manje pokazujem emocije u javnosti. Preplakala sam prvi razred osnovne, zato sad plačem samo noću kad me niko ne vidi i ne čuje. Retko plačem od tuge, ja plačem od besa.
-A Tanja?
-Dođosmo do razloga tvoje tuge. Ona plače kad je pijana i tužna. Bude li plakala pred tobom – stalo joj je.
-Treba mi tvoja pomoć.
-Nastavi.
-Brine me što ne znam da li ona mene voli.
-Voli te, samo je još uvek nepoverljiva. Al’ ne brini, bićeš ti član porodice.
-A ako ne budem?
-Ali ne budeš uvek ćeš biti moj prijatelj, kao i ja tvoj. A sad! Imam ideju kako ćeš otkriti da li joj se sviđaš.
Valerija mu je šapnula svoj plan.
-A kad saznaš, dođi na ovu terasu i sve mi ispričaj.
-Radoznala si?
-Ne Teodore. Želim da uspeš.
Prelepa priča.
Hvala ti draga moja ♥️