Ти си енигма,
Та мистериозна сенка која ноћима ходи,
Нестаје јутрима, уз те сунчеве зоре.
Ти си знак,
Та светлуцава звезда,
Која се у тренутку изгуби на небу.
Ти си вода,
Тај дубоки океан,
Несхваћен довољно, да би те други укротио.
Ти си уметничко дело,
Тај тренутак надахнућа, уметничка муза,
У трен нестанеш, по сећању те створим.
Ти си уствари све што овај свет пружа,
Кључ живота,
За нека нова светска чуда.
Ти си рањива попут кошута и срна,
Подигнуте главе као лавица стојиш,
Ти си зов природе, и пупољак ружа,
На трње твоје, и јак се човек сломи.
Ти си недоречена реч, и хиљаду речи,
Функционална мисао, у друштву сете,
Језиком лепоте, приповедаш о срећи,
Ти си за мене нешто више од ДАНАШЊЕ ЖЕНЕ.
*Посвећена песма
