U gradu mode,
moderno je biti sam.
U poslednje vreme često govorim o samoći;
usamljen sam.
Mnogo je usamljenih ovde;
zato se ne osećam drugačije,
ali se osećam napušteno, zaboravljeno.
Možda se uteha moja krije
među ovim ljudima,
takođe ostavljenim.
Neka bude da se sve dogodilo
suviše rano;
sva sreća, polet, žar.
Postoji li rano i kasno u životu?
Nekada jedan trenutak
može zameniti godine.
Šta su i te godine kada čovek
na kraju ostane sam?
