Љубав без упутства

Љубав без упутства

У малом граду, где су људи живели једноставно и без много филозофије, живео је  Лука. Није био ни посебан ни необичан — осим по једној ствари: хтео је да разуме љубав као да је формула.

Желео је упутство. Правило. Меру. Нешто што може да стане у реченицу.

И зато је кренуо да пита свет.

Мајка му је рекла да је љубав када бдиш над колевком детета ,кад не спаваш, а јеси уморан.
Старац му је рекао да је љубав кад останеш и онда кад ти се иде.
Пријатељ је рекао да је љубав кад те неко брани чак и кад ниси у праву.
Свештеник је рекао да је љубав жртва без рачуна.

Сви су били у праву.
А Лука — све даље од истине.

Разочаран, изговорио је оно што многи мисле, а ретко ко призна:

„Сви причају своју причу. Нико не зна шта је љубав.“

Тада му је пришао стари учитељ, човек чије су речи некада биле прве које је учио да чита. Није му понудио мудрост, ни савет, ни дефиницију. Само чашу воде.

„Шта је ово?“
„Вода.“
Учитељ је прели у бокал.
„А сад?“
„И даље вода.“
Прели у широку посуду.
„А сад?“
„Опет вода.“

Учитељ га погледа и тихо рекао:

„Видиш синко, Љубав је као вода. Суштина остаје иста, али облик зависи од онога у шта је сипаш. Ако је сипаш у прљав суд — и она постаје мутна.“

Тог дана Лука није добио дефиницију.
Добио је нешто много теже — огледало.

Почео је да гледа у себе.
У своје намере.
У своје страхове.
У своје ране које је крио иза питања.

И схватио је нешто што га је погодило дубље од сваке мудре реченице:

Љубав није недостајала свету.
Недостајала је њему.

Љубав нема упутство јер није предмет који користиш,
већ сила која те обликује.

И коначно је разумео:

• Љубав не постаје оно што о њој причаш, већ оно што јеси.
• Ако желиш већу љубав — постани већи човек.
• Док год у љубави тражиш себе — губићеш друге.
• Тек кад престанеш да мораш да будеш у праву — постајеш способан да волиш.

Љубав без упутства постоји јер се упутство пише у теби.
Не у томе како да волиш друге,
већ у томе шта у себи мораш да победиш да би љубав могла да тече чисто.

Пише се у човеку, не у књизи.
Пише се у тишини, не у речима.

И тако је Лука коначно схватио:

Љубав није питање које постављаш.
Љубав је одговор који постајеш.

Далибор