Kada je trebao
da bude dan
bila je noć.
I svet je bio malen
kao zrno peska.
Kada je trebalo
da živim
ja sam tražila tebe.
U svakoj ulici,
u svakoj kišnoj noći.
Kada je trebao
da bude maj,
bio je novembar
i sve moje suze,
odnele su kiše.
Možda je i bolje tako.
Kako da voliš
kada živiš
a ne dišeš,
kako da sanjaš
kada sve što radiš
nema smisao?
Možda je kiša
trebala još malo da pada,
da sa mene spere
sve tvoje tragove.
Ako te nemam preživeću,
ako te vidim umreću.
Idi.
