Strano mi je da govorim stihove
a da nisam ispred ogledala;
ali gledao sam tebe,
poznavajući te čitav svoj život
ovaj i onaj prošli
i onaj pre njega.
Iz dubina čistih emocija
poželeo sam da ti poklonim stihove.
U kasnim satima neprospavane noći
dok zvezde boje nebo,
stihija osećanja opisuje tebe,
tako nežnu i neodoljivu.
Na momente sam sumnjao
da li zaista postojiš?
Ali me sećanje na poljupce
vrati kraj beskonačnih meridijana
tvog osmeha,
svestan da si ti
sada tu, moja.
