03.07.2014
Još uvek kad ponekad zatvorim oči
vidim te jasno.
I vidim moju ruku u tvojoj ruci.
I vidim nas.
I opet se pitam zašto sam te srela
kad nije trebalo tako.
Imala sam te samo jednom
i želim te opet.
Sa tobom sam shvatila da je sve moguće
i da ne postoji granica
između neba i zemlje.
Molim te sačekaj me, makar još jednom.
Obećavam da će biti lepše. Ovaj put.
Zbog tebe gutam knedle i imam onaj osećaj u stomaku.
Znaš kad nekog želiš, a ne možeš da ga imaš?
Jer sudbina nas je sprečila.
I daljina…ta prokleta daljina.
Brojim kilometre do tebe.
I zvezde. Ima ih tako mnogo.
Ali ja ću ih preći jer granice ne postoje.
Samo budi tu.
Ako me samo jednom pogledaš
svojim velikim bademastim očima,
u meni će se sve ugasiti.
I znaću da je iz nekog svemirskog razloga
sve ovo čekanje vredelo.
