u trenu vidim sve oblike zivota
i dete koje radosno pruža ruke ka meni
i golub koji nemilo umire
i stapa se sa večnošću
u jednom trenu osećam strah eona
raspadam se na komade
i ponovo sastavljam
bez nade
a onda
ipak
znam
da mir ne postoji
jer to je balans van sveg haosa
u koji kročiti jos uvek neću
