Kao devojčica, svako veče kada bi otac došao kući, obuzeo bi je osećaj straha. Srce bi joj ubrzano kucalo dok je čekala zvuk ključa u bravi, jer nikad nije znala u kakvom će raspoloženju biti. Nekad bi otac došao pijan, sa mirisom alkohola koji je ispunjavao prostoriju, a nekad potpuno trezan, ali strah je bio isti. Pijan ili ne, maltretirao je njenu majku, nekad fizički, ali češće rečima koje su je parale iznutra. Njihove svađe bile su bezbrojne, glasne, beskonačne. Devojčica bi se povlačila u tišinu, skupljena u uglu, nadajući se da će sve proći pre nego što se razbukta.
Kako je rasla, njen strah nije nestajao, ali snaga da brani majku počela je da se budi. Čim bi osetila da svađa eskalira, ulazila bi u prostoriju, tresući se od straha, ali spremna da pokuša da zaustavi nasilje. Ipak, svake večeri, trenutak kada bi njen otac ušao kroz vrata nosio je sa sobom stari, ukorenjeni strah – hoće li opet povrediti njenu majku?
Zbog svih trauma koje je doživela u detinjstvu, a koje su bile posledica lošeg bračnog odnosa njenih roditelja i dan danas joj stvaraju problem.
Povremeno je uzmemirena i u strahovima različite vrste. Nikada nije potpuno opuštena, iako je tip vesele osobe.
Takođe u emotivnim odnosima nije mogla da pronađe potpunu sreću i mir. Veze su joj bile kratke i burne.
Zbog svog tog lošeg bračnog iskustva koje je njena majka doživela u braku, ta nekada mala, nežna i osetljiva devojčica nije se dobro snašla u svom braku. Na svaki povišen ton tokom rasprava sa mužem ona je osećala strah od fizičkog nasilja iako njen muž nije agresivan ali jednostavno taj osećaj uznemirenosti je jači od nje.
Zbog stalnog pokušaja da u kući smiri situaciju kada bi njen otac vikao na majku, povlačila se i slagala se sa svim što bi otac rekao. Danas zbog toga ima manjak samopouzdanja i ne zna da istakne svoj stav i da kaže šta misli bez straha od negativnog povratnog komentara.
Najviše od svega joj smeta to njeno lako odustajanje od raznih prilika i problema u životu a to je rezultat toga što se u porodici tokom svađa povlačila. Smeta joj ta doza uznemirenosti koja je stalno prisutna u njoj i koči je u izvršavanju svakodnevnih obaveza.
Počela je da ide na psihoterapije i da što vise radi na sebi kako bi imala normalan i kvalitetan život. Dobro je što je pre svega sama shvatila da koren njenog problema leži u traumama iz detinjstva.
