Лаж је ушла кроз утробу аромом истине,
појели сте мислећи да постоје деца без Оца.
Вирнули сте само кроз врата познања,
а већ вам је нос удахнуо задах смрти.
Изнутрице вам се просуле споља:
заразили сте и даровани вам свет.
Нисте богови него сте голи,
пече вас стид па вичете: нисам ја!
Нечујно вас врти вртлог неистине.
Од „нисам ја“ остало је „сам ја“.
Усамљеност је пакао па урлате,
урлате јер се не кајете,
не кајете се па се не чујете.
Где су нам нерви?
У виру.
У ком виру су?
Умиру, од вируса умиру.
