Pesma. Neopisivo lepa pesma ptica je prvo što je čula. Harmonija jutra koja se ne može dovoljno dobro rečima opisati. Mora se osetiti. Svim čulima.
Čitavim njenim bićem prostrujio je talas sreće. Zahvalna Bogu na onome što trenutno ima, a istovremeno spremna da vredno radi na ostvarenju svojih snova, uplovila je radosno u novi dan. Nije li krasno istinski osetiti mir u duši? Mislila je da takav spokoj više nikad neće osetiti. Nepresušni okean života jeste joj priredio nesnosne oluje, ali ona je iz njih izašla jača nego ikad.
Ovo nestvarno jutro inspirisalo je i navelo da oslušne sebe. Skuvala je sebi kafu. Onu legendarnu, gorku, koju je uvek pila uz jednu kockicu svoje omiljene čokolade. Sa svoje terase, uživajući u svakom gutljaju i slušajući još uvek najlepše pesme ptica, divila se čarobnom plavetnilu mora i suncu koje se i dalje skrivalo iza okolnih planina. Konačno u potpunosti spokojna. Konačno zadovoljna sobom. Konačno srećna.
