Gospođa zvana, NovaPolicaZaKnjige, danas je se udostojila počastiti me svojim prisustvom, u mom domu. Gledam je na vratima i mislim se,
„Pa dobro bre sestro slatka, gde si ti do sada?”
„Ah draga moja, krenula sam ja na vreme ali mi put preseče neki cipelar, pa tako ja zaluta sa njim, pomažući mu da napuni svoje fioke.“ Odgovara mi, glumatajući dobricu.
„Dobro, ali odavno si krenula, nema šanse da si toliko dugo radila to?“ Dodam upitno, jer prošlo je dobrih mesec dana kako je pošla k’ meni.
„Pa znaš, malooo sam svratila nabaciti neke krpice na sebe. Evo ne znam, kako se to pretvorilo u gomilu?“ Pravda se tobože, naslonjena na zid kraj ulaznih vrata.
„Hm, hm. Mnogo si mi ti nestabilna, sve te nešto odvuče u stranu.“ Prekorevam je, gledajući je sumnjičavo.
„Nego reci ti meni, kako si putovala?“ Dodam naposletku, pomirena sa njenom nesputanom željom, za hvatanje krivina.
„Uh. Bilo je neudobno, pa sam morala stajati često da protegnem noge. Jadna moja leđa, ukačila su se. Ali ne brini posetila sam STRAŠNOG masera, koji ih je popravio.“ Žali mi se hvatajući se za leđa.
„Šta? I tu si stigla otići? Ccc.“ Ljutito je uzvratim.
„Pa nego šta, zar me želiš gledati kako se krivim pred tobom od izvitoperenosti?“ Odgovara uvređeno.
„Naravno da ne. Nek si mi ti dobro samo. Jesi li gladna?“ Odustajem od rasprave, pokušavajući da promenim temu, jer je gospođa pravi izgubljeni slučaj.
„Oh, zapravo skoknula sam do Sushi bara, malo da prezalogajim.“
Gledam je i ne verujem šta priča.
„Pa ima li još šta da si stigla uraditi, dok ja čamim ovde čekajući te da stigneš?“ Prasnem na nju, jer stvarno je preterala.
„Šta? Zar si ti oslepela, kad ne vidiš moju novu boju kosu? Zar nije blistava?“ Šokirano upita, potom samouvereno zamahne rukom kroz svoju lepršavu grivu.
Huknem uz odmahivanje glavom, pa je povedem prema salonu, da se udobno smesti i odmori, jer mukica moja “strašno je se napatila”.
„Šta imaš za mene?“ Upita kad joj se pridružim donoseći preko potrebnu kafu.
Razdragano poskočim pa joj darujem svoje poklone.
„Hm, da vidimo šta tu imamo?” Nestrpljivo grabi prema kutiji
IZGUBLJEN- Inna Moore
PET- Nina Lololi
NAJGORA NEVOLJA- Martina Duvnjak Duva & Saša Jakšić
META- Božana Ćosić
TAJNA MEDALJONA- Darya Noel Mason
GOSPODIN NADMENI- Blody Mary
DAMIANO- G.D.Leizer
KAD TE POŽELIM- Tina Tate
Iščita sve naslove pa me pogleda namrgođeno.
„Jesi ti ovo rešila da me ubiješ? Pa pogledaj te korice samo, već sam se upiškila od uzbuđenja! Pa tačno će me šlog strefiti kad zabodem nos među njih!“ Vidno zajapureno galami na mene.
Eh draga moja gospođo NovaPoliceZaKnjige, kad ti pridodam i one stare poklone ima da se blistaš od užitka. A šta te još čeka u budućnosti…. Neće biti dobro po nas obe, jer onaj tamo (ne) ljubitelj, kako kaže buljenja u papir, će nas izbaciti napolje na kišu. Uz izgovor da smo prekardašile svaku meru. Zauzele smo mu svaki mogući kutak kuće, sestro moja slatka. Govorim u sebi, jer na glas ne smem, mučenica će se presamititi od težine „nabacane“ na nju.
A kako ste?