/човек који не пије
готово да не постоји/
мумлао је пијани старац
са флашом ракије у рукама,
док су ка небу летели
градови, мостови и људи.
Није имао ништа
сем те једне флаше,
али њоме је све било опијено.
Жена у суседном склоништу
отвара војну конзерву
из
хиљаду
деветсто
шездесет
треће
и проклиње демократију
којом су је завели,
док су ка небу летели
градови, мостови и људи.
Седео сам у ћошку склоништа,
слушао разговор двоје љубавника
о томе како ће остати само
белина и плаветнило,
док ка небу буду летели
градови, мостови и људи.
