Znam da sam te izmaštala bojama još ne izmišljenim.
Ne znam samo kako da prestanem da te čekam, a da te ničim ne promenim.
I ne znam ovu prazninu u sebi kako i čime to da popunim?
Znam da sam ti bliže kada čašu belim vinom dopunim.
Tu si. I još uvek, nekako, moja snaga si.
Tu si i još uvek moja sloboda si.
Tu si, a samo svoj bio si.
Tu.
Baš
tu.
U osmehu, treptaju, uzdahu.
Laku noć, znam. Sutra je novi dan.
Prelepo! Koliko li samo tezine lezi u ovom medjuprostoru izmedju reci, ono neizgovoreno se naslucuje… Hvala ti na podeljenom I samo tako nastavi.
Hvala tebi na divnom komentaru i rečima ohrabrenja. Nastavi i ti sa svojim umešnim baratenjem slovima. Sjajno ti ide! 🙂
Jovanaaaa!!! Bre.
Molim te nastavi ovo da radis .
Divnost 💚
Hvala! 🙂 Nema stajanja sad! Drago mi je da uživaš u mojim pisanim redovima.