Sada sam sve u vremenu.
Putnik po vrelim zrnima peska, samo dno okeana. Pritisak vremena i prostora, vetar i linearna crta života i smrti. Stvor i stvar u ovoj i drugim realnostima svih svetova i doba.
Doručak, oružje ili samo odsjaj svetla od bisera školjke iskovanog mača. Celo vreme, i ceo tvoj ciklus postojanja i disanja… Duše sve trepere od same pomisli…
Sve te dane zla koje brojiš danima, svaki broj i misao, svaka rotacija i reakcija molekula. Dubina, srz svakoga, u ratu i uništavanju, u mučenju,utesi i nadanju, u robovanju i u snovima svim i svačijim.
Od prvoga pogleda svega, od prve pomisli i refleksa. Od kraja beskraja pa do kraja početka biću i nastaviću da budem. Smisao i polemika, nejaka ruka i slaba kičma, plima i oseka, sila i moć, stena koja seče mora i lomi kiše.
Sada sam sve u vremenu, dok god dišeš ti…pa i posle…
