Čitao sam o zamrznutim konjima
uhvaćenim u lošem vremenu,
u trenutku dinamičke neodluke.
Nakostrešenih griva
ukočenim u instiktivnom odmahivanju glavom.
Čitao sam i o zamrznutim ljudima.
Kreću se ka svakodnevu,
sa udovima bez krvotoka.
Zamrznutim kosama industrijskih hemičara.
Čitao sam o još koječemu
i sve je ohlađeno do tačke gde materija prestaje da se kreće,
gde stvari stoje i čekaju,
gde i konj i čovek čekaju
uhvaćeni u lošem vremenu,
u trenutku ambivalencije.