Београд – дивни град који на две реке лежи
Припаде Високом Стефану,
Вазалу угарског краља,
Да од њега начини престоницу
Намучене земље Србске.
Политичке невоље и ратне недаће
Спријатељише једнога краља са вазалом
Који је рано остао без оца.
У знак поштовања и оданости,
На тврђави равнога Будима,
Краљ дарова вазалу једно здање,
Да у њему пребива при посетама
Опорављеној Угарској.
Вазал постаде један од витезова
Обновљеног реда Змаја
Да са краљем брани Европу
Од безбожних Османлија,
Који се размилеше по свету
Као муве на лешину народа,
Отпалог од Бога.
Београд – чудни град који на две реке лежи
Доживе препород захваљујући Стефану,
Жигмундовом вазалу.
Сијаху дуго крстови са цркава,
Тврђаве се издизаху над зидинама,
Све до доласка безбожног Сулејмана,
Који све цркве спали
И тврђаве поруши
Чудног града који на две реке лежи
